Nagla promena vremenskih uslova proteklih dana spustila je temperaturu i donela kišu i sneg. Snega je najviše bilo u valjevskom kraju, predelima oko Zlatibora i Ivanjice, ali je padao i u višim delovima Čačka.

Koliko je sve to uticalo na voćarske zasade kod nas pitali smo dr Aleksandra Leposavića iz Instituta za voćarstvo u Čačku.

–   Manje štete su identifikovane i prijavljene u nekim delovima Čačka ali i širom Srbije. Ono što je problem je da dugotrajne kiše, dugotrajni hladni period onemogućava oprašivanje i oplodnju i to će svakako uticati na manji rod koji naši voćari mogu očekivati ove godine. Isto tako zbog lošeg vremena koje se najavljuje i u narednih nekoliko dana, biće problema po stabilizaciji vremena, znači sa otopljavanjem, sa intenzivnijom pojavom bolesti i štetočina. Na neke od njih proizvođači nemaju adekvatna rešenja. To su pre svega bakterijska oboljenja.  Znamo da je zabranjena upotreba antibiotika, tako da se moraju koristiti neka alternativna sredstva, moraju se koristiti miksevi specifičnih mikroorganizama tako da je to ono što se može proizvođačima preporučiti. Sam sneg je blagotvorno delovao i kao izolator, na sreću vlage ima dosta u zemljištu – kaže dr Leposavić.

Problem pčelara i voćara

–   Pčele su u izuzetno lošem kondicionom stanju i pčelari prijavljuju dosta problema. Ovih dana prijavljuje se i dosta gubitaka pčelinjih zajednica, a opšte je poznato da u ovakvim vremenskim prilikama je onemogućen let insekata i to je ono što zabrinjava i što će svakako dovesti do problema i u voćarstvu, a i za pčelare – upozorava dr Leposavić.

Na pitanje o malini dr Leposavić ističe da tu već godinama imamo problema i stagnaciju u proizvodnji. Ono zasada što su proizvođači uradili, vezivanje rodnih izdanaka, tu sneg nije naneo nikakvu štetu.

–   U malinjacima je sneg čak blagotvorno delovao, ali i kod njih je problem intenzivnija pojava bolesti i štetočina, naročito bakterioza i to je ono sa čime moraju da se pozabave sa prvom stabilizacijom vremena i preporuka je, bez obzira, iako su uradili neke tretmane bakarnim uljima i sl. da obavezno ponove tretmane bez bojazni od upotrebe jer nikakvih problema nema sa tretiranjem ovim preparatima sve do momenta cvetanja, ne samo kod maline nego i kod drugog voća. Bakar dosta dobro deluje i na gljivične oboljenja, isto tako i na bakterijska i u velikoj meri stopira dalji razvoj vegetacije – savetuje dr Aleksandar Leposavić.

Šljivi i jabuci treba zaštita

–   Što se tiče šljive i jabuke, prošle godine smo imali prilično šarenu situaciju u različitim delovima države. Postojali su delovi Srbije u kojima je izostao rod. Na sreću, dosta dobro je kondiciono stanje. Rezači, kojih je vrlo teško naći, su ove godine bili angažovani u dosta velikom procentu. Ono što je kod ranih sorti šljive, one su već u fazi, fenofazi cvetanja. Ako potraje vreme može tu doći do problema do oprašivanja i oplodnje. Kod jabuke još uvek miruje, a ono što treba napomenuti proizvođačima da i njima predstoji intenzivan period zaštite s obzirom na rodni potencijal i na kondiciju zasada može se očekivati, pogotovo kod osetljivijih sorata, intenzivnija pojava monilije, truleži i sličnih oboljenja, tako da u sadejstvu sa svojim zaštitarima, rukovodiocima proizvodnje, odmah po stabilizaciji upotrebe neki od odgovarajućih sredstava za zaštitu svojih zasada. Jabučari već nekoliko godina nemaju rešenja za svoju proizvodnju, a i to što proizvedu, ne mogu da prodaju zbog problema sa ruskim tržištem. Pojavljuju se različite priče da li ulagati, ne ulagati, nove tehnike, novi sortiment, a s obzirom da ne znaju ni sa tim što proizvedu šta će u jako su velikom problemu. Njihovo tržište je prilično specifično, a novo je teško osvojiti – zaključuje dr Leposavić.