Negde krajem jula i početkom avgusta kreće diferenciranje, obrazovanje cvetnih začetaka za narednu godinu i obično ako u jednoj godini prerodi kajsija, ona se jako slabo pripremi za rod za narednu godinu. Kako je pripremiti i čime tretirati posle branja, za Dobro jutro objasnio je profesor Zoran Keserović.
– Sreća je ove godine da je malo ranija berba, jer će se sada hranljive materije usmeriti u pravcu diferenciranja cvetnih začetaka. Bilo bi dobro da se uradi mala zelena rezidba, kako bi se hranljive materije usmerile u pravcu obrazovanja cvetnih začetaka – rekao je Keserović, dok je drugi način dodavanje fosfornih đubriva.
– Drugi način je, tamo gde postoje sistemi za navodnjavanje fertiligacijom, važno je u ovom momentu dodati fosforna đubriva, rastvorljiva, koja utiču na obrazovanje cvetnih začetaka. Ono što savetujem u ovako stresnim uslovima, kad imamo nagle promene temperature, je da se koriste preparati na bazi algi, aminokiselina i to Agroptim zenit sa kojim ćemo odmah posle završetka berbe uraditi jedno tretiranje. Ide, obično, dve litre po hektaru. Ukoliko se koristi zajedno sa sredstvima za zaštitu uradićemo jedno zaštitno prskanje jer je važno sačuvati lisnu masu, kako bi se cvetni začeci za sledeću godinu obrazovali. Ako ide sa zaštitnim sredstvima onda ide od jedne litre do litre ipo po hektaru – objasnio je profesor, a onima koji nisu imali rod, preporučio zelenu rezidbu u drugoj i trećoj dekadi jula.
– Ti zasadi će imati jako veliku bujnost. Moj je savet da urade zelenu rezidbu, ne treba mnogo da đubre jer će se ta stabla dobro pripremiti za narednu godinu. S obzirom na to da ove godine nisu rodili sledeće će imati visok rod i trebalo bi da idu sledeće godine sa malo intenzivnijom rezidbom – i ove godine se pokazalo, po rečima profesora, da je jako bitan odabir lokaliteta.
– Pokazalo se i ove godine da treba birati lokalitete prilikom podizanja zasada. Greška proizvođača je i što traže kasnocvetne kajsije, najbolje je kombinovati kasnocvetne i ranocvetne sorte. Ove godine se desilo da su ranocvetne izuzetno dobro rodile, a kasnije je došlo do pojave mraza koji ih je malo proredio, ali na ovom lokalitetu Mala Remeta taman da to bude jedna umerena rodnost – greške se javljaju i kod odabira sorti, jer se ne vodi računa o agroekološkim uslovima u kojima se one uzgajaju. – Mi pravimo greške, pa ne ispitamo dovoljno sorte. Ako je vodeća sorta cunami u Italiji ili big red, proizvođači je posade, čak znam proizvođače koji su na velikim površinama sadili, a te sorte koje se koriste u Španiji i Italiji nisu dobre za ove agroekološke uslove. Imaju kratak period zimskog mirovanja, vrlo brzo krenu i one su jako osetljive na niske temperature. Treba koristiti one sorte koje su stvorene u našim agroekološkim uslovima i koje su se pokazale kao odlične sorte, pogotovo NS4 i NS6. Buda ima malo problema zato što je stranooplodna, a onda plodovi neposredno pred berbu, ako se dobro ne zaštite od monilije, propadaju. Jelena se pokazala da će biti vodeća i jedna od najboljih sorti kod nas. Ima dosta proizvođača koji su podigli zasade sa ovom sortom a to je bila selekcija SK1. Interesantna je i u Hrvatskoj, Mađarskoj i Crnoj Gori, dosta se uzgajivača raspituje za nju – zaključio je profesor Keserović.
