Toplotni talas koji je zahvatio našu zemlju ne pogoduje ni ljudima, ali ni cveću. Pri temperaturama od preko 35 stepeni, suši i jakim sunčevim zracima pravi je izazov sačuvati cveće. Biljkama je potrebna drugačija nega, a to se pre svega odnosi na zalivanje.
– Najveći problem kada su velike vrućine i jako sunce je zalivanje u pogrešno vreme. Kada su u pitanju baštenske biljke, najvažnije je zaboraviti na crevo i vodu u toku najtoplijeg dela dana, čak i kada su biljke u hladovini. Cveće treba zalivati rano ujutri ili kasno uveče. Voda tada ima dovoljno vremena da dođe do korena. Ako se zalivaju po najvećoj vrućini sa hladnom vodom iz creva, biljka će pretrpeti šok, jer je zemlja topla – kaže Magdalena Nenković, inženjer pejzažne arhitekture.
Cveću pri ovim temperaturama više prija obilno, ali ređe zalivanje, iako vlada uverenje da ih treba često zalivati tokom dana kako bi preživele vrućinu.
– Površinsko zalivanje je više kvašenje zemlje, nego zalivanje. Kod obilnog navodnjavanja, vlaga duboko prodire i drži koren u dobroj kondiciji. Posebno je pogrešno prskanje cveća iz creva, pogotovu u najtoplijem delu dana. I to je najtipičniji primer površinskog zalivanja. Vlaga sa prvog sloja brzo ispari, a koren i dalje ostaje suv – kaže Nenković.
Još jedna mera je korisna u vreme velikih vrućina, a to je malčiranje leja ili zemlje u saksijama. Vlaga će se duže zadržati, a koren će se manje grejati.
Drugo najčešće, pogrešno uverenje ljubitelja cveća je da sve biljke mogu da izdrže dugotrajne i izuzetno jake sunčeve zrake, kao što je sada slučaj.
– Pri ovako visokim temperaturama skoro svim biljkama je potrebno malo hladovine. Jako sunce stvara ozbiljne ožegotine od kojih se biljka najčešće ne oporavi. Onim biljkama koje su posađene u lejama teže je pomoći, osim ako se ne pravi veštačka zasena od mreža, improvizovanih pergola ili suncobrana. Cveće koje je u saksijama trebalo bi pomeriti u delove dvorišta u kojima je, bar u najtoplijem delu dana, hladovina – kaže inž. Magdalena Nenković.
Tokom ekstremnih vrućina cveće treba pažljivo prihranjivati ili potpuno izostaviti đubrenje. Dodavanje prihrane da bi biljka lakše pretrpela toplotni stres može da ošteti koren i celu biljku ako se dodaje u suvu zemlju. Ako je neophodna ova mera, onda cveće prvo treba dobro zaliti. Potrebno je i redovno uklanjanje precvetalih cvetova, kako bi biljka imala snagu da stvara nove pupoljke. Kako toplo vreme pogoduje razvoju štetočina, pogotovu lisnim vašima i grinjama, često treba pregledali lišće i na vreme reagovati.
Za travnjake u vreme velike i dugotrajne vrućine i suše ne preporučuje se nisko šišanje, već da se kosačica podesi na veću visinu. Duže vlati čuvaju koren od isušivanja i bolje se zadržava vlaga. Prvi znak da travnjak pati su požuteli delovi ili cela površina. Trava može da se zaliva prskalicama i to najbolje kad sunce zađe ili tokom noći.
Foto: Biljana Nenković
