KOJA AMBALAŽA SE POKAZALA NAJBOLJOM
Kako godine odmiču i savladavaju se tajne i zahtevi u proizvodnji, tako se borovnica sve više odomaćuje u našim voćarskim regionima. S velikih plantaža rod brzo nađe kupca i u tom lancu i proizvođači, i potrošači znaju kako da što duže sačuvaju kvalitet sveže ubranih plodova borovnice.
Ova voćna vrsta u našim klimatskim uslovima sazreva i bere se od juna do sredine avgusta i glavni izazov pri čuvanju i skladištenju svežih borovnica jeste održavanje kvaliteta ploda. Da bi se što bolje očuvali, potrebno je pažljivo rukovati njima tokom berbe, skladištenja, pakovanja, transporta i prodaje.
Brzo hlađenje plodova čim se uberu je važno da bi se sačuvao kvalitet i produžila njihova trajnost na tržištu. Manipulacijom, pogotovo nemarnom, gubi se na kvalitetu te dolazi do truljenja, fiziološkog raspadanja, mehaničkog ozleđivanja i dehidratacije. Najmanji gubitak je kada se plodovi čuvaju na suvom i hladnom mestu. Za kratkotrajno čuvanje, jedan do tri dana, dovoljno je da se drže u prostoriji u kojoj je temperatura od 12 do 15 stepeni. Ako razlika između spoljne i unutrašnje temperature iznosi više od 10 Celzijusovih stepeni, plodovi postaju vlažni i mekši. Zbog toga ih valja smestiti u drvene sanduke ili letvarice. Kartonske kutije se ne preporučuju, jer u njima plodovi lakše trunu, a najprihvatljivija je plastična ambalaža.
Kada se borovnica skladišti u rashladnim komorama na temperaturi od 0 do 2 stepena i pri visokoj relativnoj vlažnosti vazduha od 90 do 95 procenata, plodovi se mogu čuvati tri do četiri nedelje sa škartom od desetak odsto po isteku tog perioda. Za duže čuvanje, a to je četiri do šest nedelja, potrebno je da se unesu u komore s modifikovanom atmosferom, odnosno, neophodno je da se poveća koncentracija CO2, a smanji koncentraciju O2. Odgovarajućom se smatra atmosfera sastavljena od 10 do 15 procenta CO2 i 3 do 5 posto O2, pri temperaturi od 0,5 Celzijusovih stepeni, i relativnoj vlažnosti vazduha od 90 posto.
Tokom čuvanja plodovi borovnice se kvare i zbog razvoja parazitnih gljiva. Najčešće se javlja siva trulež ploda izazvana patogenom Botrytis cinerea, a u manjoj meri su prisutni i drugi paraziti. Patogeni organizmi u bobicu najčešće prodiru preko ožiljaka od peteljke, tako da su one, kod kojih je taj ožiljak manji, otpornije na napad i mogu se duže čuvati. Fumigacija svežih borovnica sa prirodno isparljivim sastojcima koji imaju antimikrobne osobine, pokazala je izvesne efekte u smanjenju skladišne truleži, ali to je posao koji se obavlja samo u velikim komorama i koje rade obučeni stručnjaci.
Potencijalni kvalitet ploda za čuvanje zavisi i od same sorte. Istraživanja ukazuju da su plodovi sorti Brigitta Blue i Legacynajduže zadržavali svežinu i trajali 7 nedelja, dok su najlošije osobine imali plodovi sorti Jersey i Little giant koji traju manje od tri nedelje.
Dipl. inž. Biljana Nikolić,savetodavac u PSS službi u Smederevu
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
