Dok se na policama prodavnica cena putera sve češće izgovara sa uzdahom, u Bačkom Petrovcu se već nekoliko godina unazad podsećaju kako je ovaj mlečni namaz nekada nastajao – strpljivo, ručno i uz dobru dozu fizičkog rada.
Upravo takvo nadmetanje, u pravljenju domaćeg putera, održan je u okviru nedavno održanog Klobasafesta, a inicijator je sekretar Mesne zajednice Bački Petrovac, Štastko Durgala.
Ideja je, kako kaže, nastala iz jednog sasvim običnog porodičnog razgovora.
„Kada sam pitao majku da li zna kako se nekad pravio puter, rekla je da zna. Ali kada sam je zamolio da mi pokaže, morala je da pita svoju majku, moju babu, koja je tada imala više od osamdeset godina“, priseća se Durgala.
Tada je, kaže, shvatio da se znanje gubi mnogo brže nego što mislimo.
Ako ni oni koji su to nekada radili više nisu sigurni u postupak, logično je da mlađe generacije o pravljenju putera gotovo ništa ne znaju. Upravo zato je odlučio da tu veštinu vrati među ljude, ne kroz predavanje, već kroz takmičenje.
Takmičenje u ručnom pravljenju putera na Klobasafestu održano je ove godine četvrti put, a učestvovale su tri ekipe iz Bačkog Petrovca, Slovačke i Švajcarske. Iako je od devet učesnika u tri ekipe bila samo jedna žena, na maslenici su se smenjivali svi učesnici ovog nadmetanja u kom su svi bili pobednici. Ono što je posebno zanimljivo jeste da se učesnici namerno ne pripremaju unapred.
„Poenta je da ne znaju šta ih čeka. Kada bi ih unapred učili, izgubila bi se autentičnost. Ovako, sve je iskreno – baš kao nekada“, objašnjava naš sagovornik.
Sam postupak nije komplikovan, ali zahteva snagu i izdržljivost. Osnova je kvalitetna pavlaka sa visokim procentom mlečne masti, kakva se danas retko može naći u prodavnicama. Puter se ne pravi od mleka, već upravo od te „prave“ pavlake, dobijene sa neobranog mleka, gde se mehaničkim udaranjem odvaja masnoća od vode.
„Nema tu neke tajne“, kaže Durgal. „I rakija se može napraviti industrijski i domaće. Ali to nikad nije isto. Kada sami pravite, znate od čega je, znate da je dobro.“
U zavisnosti od kvaliteta pavlake, za pravljenje putera potrebno je od 15 do 30 minuta rada, a od ukupne količine sirovine može se dobiti oko 70 odsto gotovog proizvoda. Upravo taj odnos i objašnjava zašto je domaći puter danas skup – ne zato što je „tajna“, već zato što zahteva vreme, trud i kvalitetnu sirovinu.
Reakcije učesnika, kaže Durgal, uvek su iste. Posle prvobitnog iznenađenja i umora stiže pitanje: „Možemo li i sledeće godine?“ Čak i ekipa iz Švajcarske, koja se ove godine prvi put oprobala, poželela je da iskustvo ponovi.
Puter napravljen na takmičenju ne ostaje neiskorišćen. Jedan deo dobili su sami takmičari, dok je drugi završioa u rukama Udruženja žena iz Bačkog Petrovca, koje su ga mazale na hleb i delile posetiocima festivala.
Tako jedna gotovo zaboravljena veština, bar na trenutak, ponovo oživela ne kao nostalgija, već kao podsećanje da neke stvari vrede truda, čak i kada nisu najbrže ni najjeftinije.
Aleksej Buila
