Vremenske neprilike u junu, velike količine padavina u nekim krajevima Srbije praćene gradom i temperaturne oscilacije, izazvale su probleme poljoprivrednim proizvođačima. Jun je mesec berbe povrtarskih kultura, međutim, sakupljanje plodova u većini rejona je odloženo, pošto povrtarske kulture kasne. Kako su plodovi bili izloženi stresnim uslovima, treba povesti računa o njihovom čuvanju nakon berbe.
Pravilno čuvanje povrća nije ništa manje važno od njegovog uzgoja i berbe. Skoro svi gubici u kvantitetu i kvalitetu plodova nastaju upravo u periodu od berbe do trenutka upotrebe.
Čuvanje povrća zavisi od same berbe
Berba plodova umnogome utiče na njihovo čuvanje. Sa njom se ne sme kasniti jer se time zaustavlja dalji rast biljaka. S druge strane, prevremena berba može imati negativan uticaj – bolje se čuva povrće koje je biološki zrelo, nego povrće čiji je rast prekinut berbom.
Preporučuje se berba u više navrata jer se njome obezbeđuje kvalitet, veći prinos, ali i duže korišćenje plodova.
Plodove tokom berbe treba sačuvati od mehaničkih povreda, a povređene i obolele plodove ne treba mešati sa zdravim.
Proces uzgoja utiče na dužinu čuvanja povrća
Na uspešno čuvanje plodova utiče i proces proizvodnje povrća, odnosno uslovi uzgoja. Ukoliko se povrće gaji na hladnim, vlažnim i teškim zemljištima, teže i kraće će očuvati svežinu nakon branja. Isto važi i ako je povrće vađeno ili brano u kišnom periodu, kada je zemlja nakvašena.
Šta nakon berbe?
Nakon branja plodove je potrebno rashladiti, tako što se stavljaju na senovito mesto, pod nadstrešnicu ili u podrum i operu hladnom vodom.
Koliko će povrće moći da se čuva zavisi od vrste – duže i bolje čuvaće se plodovi crnog luka nego paradajza; od sorte – ljuće sorte crnog luka će se bolje skladištiti nego slatke; same sadržine plodova – vodnjikavi plodovi se teže i kraće čuvaju.
Kategorišite plodove pre čuvanja!
Plodovi nekih voćnih i povrtarskih kultura ispuštaju veće količine etilena. On dovodi do ubrzanog dozrevanja, omekšavanja plodova, gubitka hlorofila u zelenim tkivima i menjanja ukusa.
Na etilen su naročito osetljivi zelena salata, paprika, krastavci, blitva, patlidžan, kelj, pasulj i šargarepa, te ovo povrće ne treba skladištiti pored kultura koje emituju etilen u većim količinama, poput jabuka, krušaka, breskvi, dinja, nektarina, ali i paradajza.
Izuzetak su lukovi i krompir: etilen sprečava njihovo proklijavanje, te je čak poželjno skladištiti ih pored kultura koje emituju veće količine etilena.
Obezbedite odgovarajuću temperaturu i provetrenost!
Veća koncentracija etilena u zatvorenom prostoru najčešće dolazi od zaraženih, oštećenih plodova koji sazrevaju, te je zbog toga važno redovno provetravanje i kontrolisanje plodova u skladištu.
Plodovi se bolje čuvaju na nižim temperaturama iz više razloga: sprečavaju razvoj prouzrokovača truleži, uvenuće plodova, usporavaju isparavanje tj. gubitak vlage, smanjuje se i sinteza etilena.
Tanja Prolić
