Kako suzbiti grinje, jabukin smotavac i kupusnu sovicu

jun 5, 2026

Neki svrstavaju grinje P. ulmi i T. urticae u R selektivne organizme jer su sitni, imaju veliki broj generacija, razviće zavisi od biljaka hraniteljki, imaju veliki reproduktivni potencijal, prirodni regulatori rasta i brojnosti su uglavnom polifagni predatori. Međutim, grinje ne lete ali se lako raznose vetrom. T. urticae i P. ulmi je bolje svrstati u ovu grupu jer primena piretroida sa zelenim efektom za suzbijanje P. psylle može izazvati u narednoj generaciji masovniju pojavu P. pyri ali i T. urticae.

U K (skraćenica od engleskog „care of„ brinu se ili ne ugrožavaju stanište). U ovu grupu spada jabukin smotavac (Cydia pomonella, kupusari P. rapae, P.brassicae), kupusna sovica (M. bassicae) itd. koji ima dve ili tri generacije, polaže manji broj jaja, odnosno potencijal razmnožavanja je ograničen, nema pojave epizoocija, razvija se u plodovima pa stanište nije ugroženo, ima specifične korisne oranizme parazite (ima 4 vrste specifičnih parazitoida) i predatore koji imaju ulogu u smanjivanju brojnosti. Od mikrobioloških regulatora, javlja se retko samo jedan virus (Baculovirusi granuloze, CpGv). Treba imati u vidu da su Baculovirusi takođe K selektirani organizmi. Granule ili proteinski omotači imaju samo jednu nuklekapsidu. LD- 50 1,2:5 granulala po gusenici, za infekciju gusenica, virusi se razmnožavaju u više tkiva (prolaze kroz ćelije srednjeg creva, masnom, mišićnom tkivu i krvnim ćelijama). Virusi izazivaju uginjavanje gusenica do 70%. Gusenice se razvijaju u plodovima, nema horizontalnog širenja, a vertikalno je veoma ograničeno pa se kod primene virusa preparat Madex Twin 0.1 l/ha mora koristiti za svaku generaciju smotavca.

AdobeStock

U RK selektirane organizme spadaju većina drugih insekata ili koji žive u različitim staništima. Takav primer je gubar (L. dispar), štetočina šuma kao stabilnijih biotopa. Ima jednu generaciju godišnje. U jajnom leglu ima od 200 do 1200 jaja. Broj jaja zavisi od kvaliteta ishrane. Kod niske brojnosti, parazitoidi mogu kontrolisati brojnost gubara. Polifagni predatori samo smanjuju brojnost. Gubar ima jak kapacitet razmnožavanja i javlja se u epizoocijama (u prenamnoženosti) koja može izazvati golobrst šuma. Gusenice se pile i hrane u početku vegetacije. Najznačajniju ulogu u smanjenju brojnosti imaju baculovirusi nuklearne poliedroze, (Ld NPRV) su takođe RK strategisti: prenose se vertikalno ili iz generacije u generaciju preko spoljne površine horiona jaja. Sporo se razvijaju i samo u masnom tkivu i krvnim ćelijama. Javljaju se epizotično kada gusenice zbog masovnosti imaju ograničen kapacitet ishrane i što dovodi do slabljenja i pojave viroza. Viroze gubara se javljaju u obliku epizoocija u vreme retrogradacije. Kako se vidi, gubar spada u RK selektirane organizme ali je bliska grupi K selektiranih oranizma po stabilnosti staništa.

U suzbijanju, koriste se NPV (preparat Gypcheck) u fazi progradacije ili pre gradacije gubara i golobrsta.

U posebnu grupu spadaju introdukovane vrste insekata kao što su smrdljive fitofagne stenice (Halyomorpha halys i Nezara virudula) koji imaju veći broj generacija (od 2-5), veći broj biljaka hraniteljki (samo one na kojima se može razvijati). H. halys se razvija sa paulovnijom, dudom, koštičavim voćem, sojom, leskom, povrćem itd., a hrani sa sa preko 100 biljaka, dobri su letači, u novim staništima introdukcije javljali su se samo polifagni predatori, pa su se stenice nekontrolisano razvijale. Posle više od 10 godina i više godina od unošenja, nađeno je da je imago H. halys evropske i američke populacije preneo i mikrosporidije (Nosema maddoxi) koja za vreme zimske aglomeracije (skupljanja) može smanjiti brojnost populacije. Da bi se sprečilo nekontrolisano uvećanje brojnosti stenica H. halys unose se specifični parazitoidi Trissolcus japonicus i T. mirsukuri iz reona odakle su raširene.

Tekst i foto: Dr. Marko Injac,

diplomirao na fakultetu Sience Naturelle, Monpellier, Francuska, u oblasti– Uporedna patologija i doktorirao na virusima dudovca (H. cunea)

20 DŽEPNIH KNJIGA

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.