Malina je i dalje crveno zlato iz naših voćnjaka i izvozna uzdanica Srbije, ali je, na žalost, i naša neiskorišćena šansa. Iako su klima i zemlja u Srbiji kao bogom date za malinu, savremene plantaže koje rađaju i preko 30 tona kvalitetnih plodova još su izuzeci naspram mnoštva ekstenzivnih zasada. Hladnjačari diktiraju otkupnu cenu bez dogovora sa voćarima, a trgovačke marže višestruko su veće od onog dela kolača koji dobijaju proizvođači. Najzad, država reaguje samo kad se malinari pobune i nema jasnu politiku prema ovoj perspektivnoj proizvodnji. Tako se događa da jedne od najzdravijih voćki nema na jelovnicima školskih menzi i vrtića, a subvencionisana poljska malina iako je nekvalitetnija, konkuriše joj i na domaćem tržištu.
Ovo smo čuli, ne u analizi stanja srpskog malinarstva u Privrednoj komori ili Ministrastvu poljoprivede, kao što bi se moglo očekivati, nego u Gradskoj biblioteci „Vladislav Petković Dis“ u Čačku, na nedavnoj promociji naučne monografije „Savremena proizvodnja maline“ dr Aleksandra Leposavića.
Posebna poglavlja knjige dr Leposavić posvećuje gajenju i zaštiti maline u organskom postupku, pa u zaštićenom i poluzaštićenom prostoru. On izdvaja i berbu, transport svežih plodova i preradu maline u posebna poglavlja svoje knjige, donosi i kalendar radova u malinjacima i orijentacioni predračun potrebnih sredstava za podizanje malinjaka.
Treći u Evropi, ali…
Po ubranim količinama plodova, na evropskom kontinentu na prvom mestu je Rusija, zatim Poljska, Srbija, Španija, Bosna i Hercegovina…Međutim, najveća robna proizvodnja ostvaruje se u Srbiji, jer se više od 95 % svežih i prerađeniih plodova maline plasira na svetskom tržištu, navodi dr Leposavić u knjizi. Dodaje da je proizvodnja maline u Srbiji u periodu od 1981. do 2016. godine imala izuzetno viskoru stopu rasta. Nakon 2016. godine, pod uticajem tržišta, dolazi do velikog pada cena u našoj zemlji i velike destimulisanosti proizvođača za ulaganje u zasade. Ovakva tendencija negativno utiče i na kvalitet ploda, i na prodajne cene, kao i na ukupnu poziciju naše maline na svetskom tržištu. A, savremena proizvodnja maline, pored odgovarajućih agro-ekoloških, tehničko-orzanizacionih i drugih uslova, zahteva i visok obim znanja i obučenosti proizvođača.
Jedinstven prirodni lek
Plodovi maline poseduju unikatna hranljiva i lekovita svojstva, zbog čega se smatraju eliksirom zdravlja i dugovečne radne i fizičke sposobnosti čoveka, ističe se u knjizi dr Aleksandra Leposavića. Lekoviti su svi organi maline: koren, stablo, list i plod. Istočna medicina ih odavno koristi u lečenju neplodnosti, polne nemoći, neurastenija i drugih psihogenih bolesti. Plodovi služe za lečenje astme, ekcema, za zaustavljanje povraćanja, smirivanje bolova u želucu, poboljšanje apetita kod dece i rekonvalescenata, ekstrat ploda aktivira pankreas na lučenje insulina i smanjuje sadržaj šećera u krvi, a od lišća, korena i suvih plodova prave se čajevi za lečenje hemoroida, lišajeva, osipa i alergijskih reakcija, kao i za jačanje organizma.
Bioaktivne supstance u malini smanjuju rizik od dobijanja pojedinih vrsta kancera, koronornih i srčanih oboljenja, ulcera, moždanog udara. Poseban je značaj elaginske kiseline iz ploda maline u suzbijanju kancera, a najviše je ima u plodovima sorte Vilamet. Ona uklanja slobodne radikale iz organizma, sprečava njihovo vezivanje za DNK i regulaciju enzima značajnih za metabolizam karcinoma.
