Uveliko je krenulo cvetanje ranih sorti voćaka, što je i pčele po toplom vremenu izvuklo iz košnica. Kako bi zaštitili voće, a u nekim slučajevima, ne razmišljajući da će time ugroziti oprašivače, voćari su krenuli u prskanje stabala. U pojedinim delovima Srbije, bar kako se vidi po objavama na društvenim mrežama, došlo je do uginuća pčela. Savetnik iz PSSS-a Kosovska Mitrovica, Aleksandar Zdravković, objašnjava kako je najlakše sačuvati pčele i pomoći voćkama u cvetu da ih ne zahvate bolesti.
– Što se tiče pčela, samo toplo vreme će da ih izmami na rane cvetove od kultura koje su se otvorile i koje će da cvetaju narednih dana. U Republici Srbiji postoji jasan Zakon o zaštiti bilja, u kojem je jasno definisana primena sredstava za zaštitu bilja, gde je jasno definisano da prilikom upotrebe sredstava za zaštitu osoba koja koristi ta sredstva, dužna je da, ukoliko ima u blizini košnice, upozori pčelara minimum 48 sati ranije o svojim radnjama. U tom slučaju pčelari ili nahrane ili zatvore svoja društva, kako u tom periodu ne bi izlazila napolje – pojasnio je Aleksandar Zdravković i dodao da je u fazama cvetanja voća strogo zabranjena upotreba insekticida, dok je u tom periodu dozvoljena upotreba fungicida za suzbijanje bolesti. U regionu Severa Kosova i Metohije trenutno je, po njegovim rečima, u zasadima jabuka aktuelna zaštita jabuka protiv čađave krastavosti i krastavosti ploda, kao i protiv bakteriozne plamenjače jabučastog voća.
– Savet je da se primeni neki preparat na bazi bakra pre kiše, posebno bih dao akcenat na ovo, pre najavljenih padavina koje nas očekuju. Ukoliko primenimo ovo sredstvo, smanjićemo infektivni materijal prouzrokovača bolesti. Neka od tih sredstava koja mogu da se primene su; everest, nordoks uz primenu nekih mineralnih ulja, kao što je galvin ili mitropol – dao je preporuku savetnik i predložio proizvođačima gotove mešavine koje postoje na tržištu ovih ulja i preparata.
– To su plavo ili crveno ulje i primenjuje se dvesta mililitara na deset litara vode. Osim jabuka i u zasadima dunja je u toku zaštita bakarnim preparatima u fazi pucanja pupoljaka ili pojave zelenih listića do 5mm, tako da su u tu svrhu registrovani preparati kuproksat, bakarni oksihlorid, everest – koliko su vredni domaćini u regionu, govori i činjenica da je i u zasadima šljiva izvršena rezidba i u toku je zaštita.
– U zasadima šljiva je završena rezidba i u toku je zaštita bakarnim preparatima. Šljiva se na našem terenu, u zavisnosti od lokaliteta, nalazi od faze početka bubrenja pupoljaka do faze kraja bubrenja lisnih pupoljaka. Aktuelna je i zaštita u zasadima leske, proizvođači mogu da primene bakarne preparate. Ovo je za lesku jako bitna zaštita, kako ne bi došlo do razvoja nekih od fitogenih bakterija – rekao je Aleksandar Zdravković savetnik PSSS-a iz Kosovske Mitrovice.
Tekst: Zorica Dragojević
