Živopisni sitni cvetovi kalanhoje simbol su upornosti i izdržljivosti. Njihova bogata i gusta cvast traje i do osam nedelja. Ova gošća sa dalekog Madagaskara cveta u narandžastoj, žutoj i crvenoj boji, dok njeni sočni listovi ostaju sjajni i blistavi tokom cele godine. Na prvi pogled nežna, ali istrajna u borbi za opstanak, čest je stanovnik balkona i prozorskih dasaka.

– Kalanhoja ne traži mnogo vremena i nege, pa je svrstavaju u biljke  savršene za suživot sa ljudima. Potrebno joj je dosta svetlosti, ali ne previše direktnog sunca koje može da sprži njene listove.  Uspeva u dreniranom zemljištu, a za njen uzgoj može dobro da posluži zemlja za kaktuse i mešavina perlita i peska. U zimskom periodu voli prozore okrenute ka jugu, a leti može da se ostavi i napolju, ali ne na direktnom suncu – kaže Magdalena Nenković, inženjer pejzažne arhitekture.

Sama javlja kad joj nešto fali

Prvi znak da joj nedostaje svetlosti je kada lišće ne izgleda bujno i sočno, a cvetići deluju klonulo. Sličan izgled biljka dobija i kada se previše zaliva, i još se na lišću pojave tamne fleke.

– Zemlja mora da se potpuno osuši između dva zalivanja. Nakon toga potrebno je da se višak vode iz saksije ocedi. Ukoliko se biljka leti drži napolju, za vreme kiše treba je skloniti ispod trema ili balkona. U osnovnu negu kalanhoje spada i prihrana organskim đubrivom, kako bi bujno i obilno cvetala i to svake nedelje po jednom – dodaje Magdalena Nenković.

U osnovi kalanhoja je biljka koju je najlakše gajiti u kući. Ne raste previše u visinu, najviše 30 centimetara, a najčešće od 10 do 15. Ako je napolju, nakon što temperatura padne ispod 10 stepeni, morate je uneti u zaštićeni prostor. Nakon dugotrajnog cvetanja, koje može da potraje dva, pa čak i do tri meseca, potreban joj je odmor. Tada precvetale delove treba odrezati i pustiti je oko mesec dana da prikupi snagu.

– Može se reći da je u ovoj fazi specifična zbog uslova koje traži, ali za ljubitelje cveća, ova čudna etapa može biti  izazov. Naime, nakon što se uklone cvetovi, valja je držati u mračnoj prostoriji oko 12, a poželjno čak i 16 sati dnevno. Preostalo vreme potrebna joj je intenzivna svetlost. I ta dinamika svetla i tame mora da potraje šest nedelja, jer u tim uslovima nastaju novi pupoljci. Kada primetite formirane nove pupoljke, ona može da nastavi uobičajenim životom kao i sve ostale biljke – navodi naša sagovornica.

Redovna rezidba i zaštita

Da bi ostala skladna i svežeg izgleda, kalanhoji je potrebno orezivanje. Suvi cvetovi se odmah ukljanjaju. Sa njima se uklanjaju i stabljike na kojima su bili „buketići“ sitnih cvetova. Ubrzo nakon toga biljka će se intenzivno razvijati. Oštećeno lišće takođe treba odstraniti, naročito ono koje je poprimilo braonkastu, ili žutu boju.

Kalanhoja nije imuna na bolesti i štetočine, pa treba obratiti pažnju na njeno zdravlje. Najčešće je napadaju polipi, koji se prepoznaju po sitnim, zelenkastim puzavicama. Nazivaju ih još brašnastim bubama. Polipi i insekti vole da se hrane njenim sočnim listovima, i tako im izvlače ćelijske sokove. Biljka slabi i na kraju odumire.

Lisne uši se odstranjuju pod mlazom vode i treba odmah reagovati, jer se ova bolest prenosi sa biljke na biljku. Gljivične infekcije će se razvijati ako je zemlja slabo drenirana i ako je u skasiji velika vlaga. Zbog mnogo vode pojaviće se lisne mrlje. Insekticidi i fungicidi su prva linija odbrane za kalanhoju od štetočina i bolesti.

Ima i mane, jer je svojeglava i ne voli da deli saksije ili žardinjere sa ostalim cvećem, ali je, zbog lepote i dugotrajnog cvetanja, vredna  ugađanja. Sadi se zasebno, po jedna biljka  u svaku posudu, a najlepše su kada se poređaju jedna do druge. Ovo cveće prati legenda da je nastalo od suza jedne zaljubljene boginje, pa se zato poklanja kao znak ljubavi i odanosti.

Kupuje se kao saksijsko cveće, ali može da se razmnožava i u kućnim uslovima, najčešće reznicama od izboja ili listova. Dovoljno je da se list otkine i posadi u čist pesak, kako bi se ožilio. Pre toga list bi trebalo ostaviti na suncu dan – dva da se zasuši. Kada se pojave žilice, valja premestiti pelcer u perlit i pesak.

Otrovna, ako se proguta

– Poseban oprez je potreban kod ljubitelja cveća koji imaju malu decu i kućne ljubimce, jer svi delovi biljke su otrovni, ako se progutaju. Ova biljka jeste ljupka na oko, ali sadrži toksine koji utiču na rad srca – ističe Magdalena Nenković.

Tekst i foto: Biljana Nenković