Za uspešno gajenje povrća u bašti važan je i kalendar sadnje, odnosno kada koju vrstu posaditi. U zavisnosti od vremenskih prilika u ovom periodu se najčešće sadi povrće koje je otporno na mraz koji je dosta čest u ovo doba godine. Tako se u martu seje spanać, blitva, luk, šargarepa, grašak, celer, salata, rotkvice, celer, peršun, paštrnjak i mirođija. Krajem marta i početkom aprila trebalo je posaditi kelj, kupus i kelerabu. U prvoj polovini aprila trebalo bi da se završi setva graška, šargarepe i praziluka.
Takođe, možete da rasadite karfiol, kelerabu, blitvu i kupus. U drugoj polovini aprila sadi se kukuruz šećerac, krompir, celer, pasulj, cvekla, paradajz i paprika.
Krajem aprila, mogu se posejati lubenice, dinje, krastavci i boranija, ali treba biti oprezan zbog mogućih kasnih mrazeva, pa ukoliko je potrebno, izniklo povrće štititi od hladnoće pokrivanjem folijom, novinskom hartijom, lišćem ili slamom. Upravo zbog mogućih mrazeva sa sadnjom rasada osetljivih povrtarskih kultura kao što su paprika, paradajz, patlidžan i tikvice treba sačekati do polovine maja. Niske noćne temperature im je ne prijaju i mogu ozbiljno da im naškode. Ovo važi i za krompir koji je osetljiv na niske temperature posle nicanja.
Polovinom maja počinje sadnja cveća. Koren rasada cveća mora da bude zdrav. U maju se mogu sejati kadifice, lepe kate, dalija, kao i lukovice gladiola i ljiljana.
Za one koji bi da naprave mini baštu na terasi preporučuje se sadnja začinskog bilja. U saksijama dobro uspeva bosiljak, mirođija, majčina dušica, nana, čak i peršun ukoliko mu obezbedite dovoljno veliku saksiju. Na terasi možete posaditi i koji struk čeri paradajza koji lepo uspeva u saksijama, pa ćete tokom leta uvek imati svež paradajz za salatu pravo sa balkona.
Izvor: Domaćinska kuća
