Kamilica (Matricaria chamomilla) se za potrebe farmaceutske i kozmetičke industrije gaji na većim površinama, mada se i dalje može naći i kao samonikla. Osušen cvet (Chamomillae flos) sadrži flavonoide, do 2 procenta etarskog ulja, kumarine, aminokiseline, gorke sastojke, tanine, holin… koji svi zajedno pomažu ljudima, ali u poslednje vreme se sve više koriste u lečenju, zaštiti i ishrani biljaka.
Poznato je da su naši stari sejali kamilicu sa žitima ili povrćem, kako bi umanjili prisustvo nematoda, odnosno belog crva. Nauka je kasnije došla do saznanja da samo jedna biljka kamilice, štiti od nematoda površinu od jednog kvadratnog metra. U novije vreme sve više se izrađuju industrijski i prirodni preparati na bazi kamilice. Rastvor ili čorba, pravi se tako što se uzme 4 kg svežih ili jedan kg suvih vršnih delova kamilice, koji se samelju i preliju s 10 l vode zagrejane na 60 do 70 Celzijusovih stepeni. Ovako pripremljena masa se ostavi da odstoji 12 do 16 časova, zatim se procedi i pre upotrebe razblaži dva do tri puta kišnicom ili odstojalom vodom. Na kraju se na 10 l rastvora doda oko 40 g domaćeg sapuna. Ovaj rastvor se koristi za suzbijanje jabukinog, šljivinog i breskvinog smotavca, grinja, buvača, sovica, moljaca, gusenica, savijača i štetočina koje sišu sokove. Od kamilice se može napraviti i praškasti insekticid. Jedan kg suvih cvetova se samelje i pomeša s četiri kg prosejanog pepela od drveta. Ovako pripremljen „preparat“ se koristi dva do tri puta na svakih 4 do 5 dana za zaštitu od buvača, kupusne muve, pojedinih štetočina na korenasto-krtolastom povrću, jabukinog cvetojeda i žiška. U nekim zemljama se čaj od kamilice koristi za „ubrzanje“ kompostiranja. Priprema se od 500 g samlevenih suvih cvetova koji odstoje dva do tri sata u 10 l tople vode (temperatura ne sme da pređe 40 stepeni), procedi se i odmah prska kompostna masa.
Tekst: Svetlana Mujanović
