Kruške pozne epohe zrenja beru se dok su još tvrde i zelene pa dozrevaju u skladištima i tokom zime dobijaju boju, ukus i aromu. U našim zasadima nalaze se u manjem obimu. Procenjuje se da u ukupnoj strukturi sortimenta učestvuju sa oko 10 odsto. Međutim, kasne sorte krušaka bi mogle da budu dobra šansa sa potencijalom da postanu standardne u zasadima. Osim starih i autohtonih, odgajivačima su na raspolaganju i novije sorte.
– Kasne sorte krušaka beru se do kraja oktobra, pa čak i početkom novembra. Plodovi se skidaju s grana dok su još čvrsti i čuvaju se za zimu. Sorte poznije epohe zrenja, ili takozvane zimske, imaju svoje prednosti. Pre svega su to dugo čuvanje i skladištenje u odnosu na letnje i jesenje. U hladnjačama mogu da se čuvaju i do pet meseci. Dostupne su van sezone, odnosno kada nema svežeg voća na tržištu ili je ponuda ograničena. Ne jedu direktno sa stabla, jer tek u skladištima stajanjem dostižu zrenja i dobijaju svoju punu aromu i ukus – kaže Violeta Petrović Luković, poljoprivredni savetodavac iz Kragujevca.
Birati blage padine okrenute ka jugu
Lista prednosti kasnih sorti krušaka se nastavlja činjenicom da ovi plodovi bolje podnose transport. Rane sorte su osetljive i nežnije, dok kasne imaju čvršću strukturu, zbog čega je transport lakši.
– Prevoz do krajnjih kupaca ne predstavlja rizik da će plodovi biti oštećeni. Dugo čuvanje u hladnjačama daje odgajivačima šansu da ih plasiraju na tržište kada su cene povoljnije, a to znači potencijalno veću zaradu. Međutim, zimskim sortama je potreban dovoljan broj sunčanih dana da bi plodovi dostigli visok kvalitet, te je zato važan odabir pozicija- ističe Petrović Luković i dodaje da se zimske sorte sade na blagim padinama, na južnim, jugoistočnim i jugozapadnim pozicijama.
Jedna od karakteristika kruške je da se njen sortiment sporije menja nego kod ostalih voćnih vrsta, kao i da postoji regionalizacija određenih sorti. Primera radi, kasna sorta abate fetel čini polovinu proizvedenih krušaka u Italiji.
Danak starim navikama i sporim promenama
– Rasprostranjenost sorti zavisi od klimatskih uslova i tehnologije gajenja. Zanimljivo je da su poslednjih decenija prošlog veka voćari u svetu birali sorte na osnovu navika lokalnog stanovništva ili su gajili one koje dozrevaju u vreme najvećih turističkih poseta. Kod nas su zimske sorte slabije zastupljenje, pogotovo novije, što zbog klime, što zbog slabijeg menjanja sortimetna. U strukturi sortimenta otprilike su zastupljene oko deset odsto – navodi master agronomije Violeta Petrović Luković.
Ovoj činjenici pridružuje i podatak da u Portugaliji kasne sorte čine 60 odsto ukupne proizvodnje krušaka, a u Holandiji i Belgiji čak dve trećine. U Srbiji ima pojedinačnih stabala krušaka ili manjih zasada kasne epohe zrenja i to su uglavnom autohtone i stare sorte.
Odgajivačima su na raspolaganju i novije, selekcionisane sorte. Ali komercijalni zasadi nisu toliko zastupljeni, jer se jesenje, a pogotovu zimske sorte sporo prilagođavaju agrometeorološkim uslovima. Najbolja nadmorska visina za kasne sorte kruške je oko 450 metara. A najbolji uslovi su na Fruškoj gori, zatim na pojedinim lokalitetima u Šumadiji, rejoni južnobanatski i južnomoravski, zatim okolina Leskovca, Merošine i Prokuplja.
Piše: Biljana Nenković
20 DŽEPNIH KNJIGA
Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.
Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.
Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
