U Srbiji i dalje na plastičnim kesama stoji natpis da su biorazgradive, iako to nisu! Naša zemlja, poslednje dve godine pokušava da protera plastične kese iz upotrebe, međutim, neuspešno. Svakako, ovim novim kesama najviše se raduju trgovci i proizvođači, jer od kad su nadležni rešili da sačuvaju životnu sredinu, one su poskupele nekoliko puta. Uz to, stručnjaci uzalud objašnjavaju da su to oksorazgradive, a ne biorazgradive kese i da bi neko za tu „prevaru“ trebalo i da odgovara.
Kako je ispričala dr Branka Pilić, profesorka sa Katedre za inženjerstvo materijala na Tehnološkom fakultetu Unverziteta u Novom Sadu, prave biorazgradive kese se koriste samo u pojedinim trgovinskim lancima, uvoze se, i u Srbiji ih niko ne proizvodi.
– Plastične kese na našim prostorima su napravljene od materijala koji se zove polietilen – objašnjava dr Pilić. – Zabranjene su kese debljine od 15 do 50 mikrona. A, dozvoljene samo one koje u sebi imaju aditiv za takozvanu okso-razgradnju. Takve kese nisu biorazgradive, one su samo oksorazgradive. Prave biorazgradive kese nisu napravljane od polietilena.
A o tome što su srpski kupci u zabludi, jer smatraju da su kese koje kupuju ekološke i time donekle čuvaju životnu sredinu, profesorka Pilić kaže:
– Na neki način to je neznanje nadležnih organa, koji nisu pratili trendove direktiva u EU, pa Pravilnik o upotrebi plastičnih kesa nije razlikovao oksorazgradive od biorazgradivih kesa. Mislim da je stupio na snagu novi Pravilnik, u kojem se definišu ove razlike. Prema tim novim smernicama, na svim kesama u koje je dodat aditiv treba da piše da su oksorazgradive. To je standard koji predviđa eventualnu biorazgradivost koja se kod nas nigde ne ispituje.
Biorazgradiva kesa napravljena je od prirodnih polimera. Njih razlažu mikroorganizmi. Kese koje sada kupujemo su dobijene od klasičnih plastičnih materijala, koji nastaju od nafte. U neke je samo dodat aditiv, koji treba da simulira biorazgradnju. Kesa koja ima aditive pre će se rasparčati na mikroplastiku i ti mikrodelovi ostaće u zemljištu i tako ući u vodotok. To, takođe, čini veliko zagađenje. Takve kese, plastične i sa aditivima, raspadaju se hemijskim putem, a ne uz pomoć mikroorganizama. Onu što je napravljena od polietilena ne mogu da napadnu mikroorganizmi, ni pod kakvim uslovima, što je suština biorazgradivosti.
Kako objašnjava dr Pilić, kese sa aditivima su štetnije od običnih, jer se brže razgrađuju u opasnu plastiku i ne možemo to da kontrolišemo. I kese sa aditivima, koje mi tek uvodimo, već se zabranjuju u Evropi.
Izvor: Večernje novosti
Foto: Pixabay
