Zoran Milić, penzioner iz Kikinde, duže od 15 godina uzgaja retke vrste povrća sa svih kontinenata. U njegovom domaćinstvu nalazi se desetak retkih sorti kao što su ljubičasti patlidžan, biljno jaje, ruski beli patlidžan, tikva momordika, koja je biljni insulin, potom kopriva, meksički i krastavci sa Antila, kao i nekoliko retkih sorti paradajza iz Južne Amerike i ljubičasta boranija.
“Tri godine sam jurio da pronađem seme kako bih ga nabavio i posle toga sam započeo gajenje povrtarskih biljaka koje nisu na našem tržištu ni prepoznate, ali ni u upotrebi. Tako sam gajio mnogo povrća koje kada bih ga iznosio na pijacu svi su se pitali o čemu se radi“, kaže Milić.
Kikindski povrtar planira da proširi svoju proizvodnju, sada ima novu parcelu, a pre sadnje na većim površinama, obavezno testira seme. S obzirom na to da je težak invalid, pored proizvodnje, Miliću takođe povrće služi za ličnu konzumaciju.
“Ljubav prema biljkama se jako brzo razvila, zahtevaju puno pažnje, nežnosti i ljubavi, ja ništa ne prskam, koristim sodu bikarbonu za patogene, koristim koprivu za vaši koje napadaju biljke i obilazim ih svakog dana“, dodaje Milić.
Proizvodi se plasiraju na kikindskoj zelenoj pijaci i predstavljaju veoma traženu robu. Takođe, na Novosadskom sajmu osvojio je zlatnu medalju za kvalitet 2010. godine.
“Mnogo proizvoda postoji koji se ne nalaze na tržištu naše zemlje. Kada su bili Dani ludaje, bili su gosti iz Crne Gore, pa su se čudili kako to da ne postoji u njihovoj zemlji, jer su u blizini Italije. Ljubav, samo pažnja i vreme, a ja ga imam na pretek“, smatra Milić.
Koliko su kvalitetni proizvodi i zanimljivi na tržištu, Milić se uveri na Gradskoj pijaci kada kupci isključivo traže ljubičasti patlidžan za koji se nakon pripreme na tiganju misli da je ili pohovana piletina ili riba. Priroda je sve pružila, na nama je da to iskoristimo.
Izvor: RTV
Foto: Pixabay
