Dragan Spakić, direktor Povrtarske zadruge „Poljoflora“ iz Kusovca kod Knića, smatra da jedino udruživanjem možemo biti konkurentni na tržištu i na svetskoj pijaci.
Kiseli kupus iz Srbije najviše se izvozi u zemlje Evropske unije. Vrednost izvoza sada nije velika, tek od jedan do dva miliona evra. Ali taj podatak bi trebalo da bude podsticaj mnogim proizvođačima da svežem kupusu dodaju vrednost i prodaju ga po znatno višim cenama. Dobri primeri su već čuveni futoški kupus i povrtarska zadruga „Poljoflora“ iz Kusovca kod Knića. Ova zadruga je prošle godine dobila preko 12 miliona dinara iz programa za podsticaje razvoja zadrugarstva u Srbiji. Tim novcem kupili su savremenu opremu i mašine za proizvodnju svežeg i kiselog kupusa.
Dragan Spakić, direktor Zadruge, smatra da se jedino udruživanjem može biti konkurentan na tržištu i pojaviti se na svetskoj pijaci.
Iz Gruže u Zapadnu Evropu
-Proizvodi su 99 odsto namenjeni izvozu. Kiseli kupus iz Gruže plasiramo u zemlje Zapadne Evrope, u Nemačku, Francusku, Švedsku, ali i Rumuniju. Izvozili smo prosečno po 2.000 tona, a od prošle godine izvoz smo povećali za blizu 20 odsto. Mi smo čak i ispred Turaka, kojima je proizvodnja 40 posto jeftinija nego naša, ali naš proizvod je mnogo bolji i mnogo se više traži – izjavio je Dragan Spakić, direktor „Poljoflore“.
Spakić je i pre formiranja zadruge bio uspešan u pravljenju i prodaji kiselog kupusa. Zatim je osnovao povrtarsku zadrugu i iz projekta „500 zadruga u 500 sela“ dobio novac za proširenje proizvodnje. Za godinu dana ova zadruga izvezla je kiselog kupusa u zemlje Evropske unije u vrednosti 1,3 miliona evra. Kiseli kupus iz Kusovca postao je tako gružanski brend, a zadruga u tom malom selu kod Knića učestvuje sa dva odsto u ukupnom izvozu agrarnih proizvoda Šumadije i Pomoravlja. Tri porodice Spakića već 15 godina bave se proizvodnjom kupusa, a izvoz je povećan, jer je još 50 domaćinstava iz gružanskog kraja uključeno u proizvodnju kupusa.
– Ovaj proizvod državi Srbiji iz ove zadruge donosi godišnje preko milion evra u izvozu. Ovde radi oko 20 ljudi, imaju 50 kooperanata, i to je ono što ohrabruje u ovom poslu. Hoćemo da ulažemo i dalje, jer zadrugarstvo je jedina šansa za razvoj i opstanak sela i domaćinstva – izjavio je prilikom dodele paketa mera, Milan Krkobabić, ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj.
Preporod sela uz pomoć države
Upliv novca iz budžeta za pomoć zadruzi u Kusovcu promenio je strukturu proizvodnje u ovom kraju. Mnogi domaćini iz ovog i okolnih sela opredelili su se za proizvodnju kupusa. Oni su iskoristili dobre prirodne preduslove za proizvodnju tog povrća. Njihova velika prednost je u tome što je otkup zagarantovan i ispred kuće im je, te ne gube vreme na traženje kupca i izbegavaju velike troškove transporta. Njihov kupus, koga ima oko 80 tona po hektaru, odmah se kiseli i kasnije izvozi.
U selu Kusovac koje ima oko 200 stanovnika, pod kupusom je čak stotinu hektara. Prinos je, prema rečima proizvođača, dobar i kreće se oko 40 tona kupusa po stanovniku. Agronom Nebojša Arsenijević objašnjava da su u Kusovcu uslovi idealni za gajenje ovog povrća, jer je zemljište kvalitetno, bogato mineralnim materijama neophodnim za razvoj kupusa, a osim toga u blizini je i reka Gruža, čijom vodom se zalivaju kupusnjaci.
Predrag Lučić iz Privredne komore Srbije za Šumadiju i Pomoravlje naglašava da to ima pozitivne efekte na širu poslovnu zajednicu opštine Knić, koja je u prvih sedam meseci 2018. godine, u odnosu na isti period godine pre nje, zabeležila rast izvoza od 86 odsto. Kiseli kupus za evropsko tržište promenio je donekle i demografsku sliku gružanskog kraja, jer mladi zasnivaju porodice i ostaju na svojim imanjima.
– Dodatna vrednost koju kiseli kupus može da ima jeste ona koja se tiče zaštite geografskog porekla, kao što to ima futoški kupus. Tada bi izvoz bio još veći i sve više mladih bi ostajalo u selu, smatra Lučić.
Glavice naša posebnost
Glavni konkurenti Srbiji u proizvodnji i izvozu kiselog kupusa su Hrvatska i Poljska. Naš kupus ne izvozi se samo u Evropu, već i u Kanadu. Ovom trendu povećanja potražnje mogla bi da se pridruži i priča iz oblasti prehrane, kako bi ovaj proizvod bio dodatno promovisan u svetu. Kiseli kupus i jela od njega su deo zajedničkog gastronomskog nasleđa zemalja jugoistočne Evrope. U Srbiji su najpopularniji svadbarac i sarme, u Severnoj Makedoniji strumičke sarme, a u Hrvatskoj podravski podvarak i slavonske sarme.
Ovo povrće uspeva od Mediterana do Baltika, ali se samo na Balkanu za zimu priprema fermentacijom celih plodova. Naša posebnost je forma u kojoj se kiseli. Dok ga Nemci, Poljaci, Ukrajinci i ostali narodi severno od nas najčešće kisele u formi ribanca, odnosno sitno seckanog, kiseljenje kupusa u glavicama je svojstveno isključivo našim regijama.
– Tako fermentisan kupus odlična je osnova za pripremu velikog broja jela koja nisu autentično balkanska, ali su sastavni deo svih nacionalnih kuhinja tog podneblja – kaže gastroheritolog Tamara Ognjević.
Sarma je, dodaje Tamara, mesto gde se susreću Istok i Zapad. Pojam potiče od turske reči sarmak, što znači uvijati nešto, dok se mlevenom mesu pripisuje germanski uticaj. S druge strane postoje varijeteti, koji se mogu pratiti i kod Rumuna, Bugara, Albanaca. U Srbiji sarma je nezaobilazni sinomim za jelo koje se krčka na šporetu, a rame uz rame joj je i kupus iz zemljanog lonca, koji se prepoznaje po nadimku – svadbarski. Ovaj gastronomski biser izrodio je čitavu plejadu samoukih majstora za pravljenje svadbarskog kupusa, koji su veoma traženi u gastronomskoj industriji.
Tajna svadbarskog kupusa
Naši sagovornici se slažu da bi prodaju vakuumiranog kiselog kupusa iz Srbije mogla da „pojača“ i priča o specijalitetima. Da u tome ima istine svedoče i naši ljudi koji žive u inostranstvu. Oni tvrde da su svetski jelovnici siromašniji kada je u pitanju kiseli kupus, a gastronomska industrija nedovoljno upućena u tajne ukusa svadbarskog kupusa iz zemljanog lonca, koji se satima kuva na vatri ili sarme koja se krčka dok ne dobije zlatnosmeđu boju.
Biljana Nenković
Foto: Biljana Nenković
