Gaje se uglavnom u plastenicima i beru u grozdovima, što pojeftinjuje proizvodnju, a plodovi, njih pet do sedam na grani, jednakih kao jaje jajetu, pojedinačno teže od 130 do 160 grama.

Biološki cvetovi se oplode istovremeno, sprovodni snopići sve plodove istovremeno i ujednačeno snabdevaju hranivima, te oni podjednako napreduju. Tako za berbu bude istovremeno spremna čitava grana. Plodovi postižu crvenu boju i pre tehnološke zrelosti, pa su već od momenta berbe atraktivni za oči potrošača. Može dugo da stoji u ambalaži, u marketu, na kamionu, gde dozreva bez velikih gubitaka mase, a zadržava čvrstu pokožicu kao kada je ubran. Bere se sa peteljkom i čitavom granom što je i atraktivno za potrošače, a u ovo vreme kada su svi opsednuti opašnošću od korone, kupac je siguran da te plodove niko pre njega nije dodirivao.

Povrtari s iskustvom, a koji imaju plastenike s grejanjem, proizvodnju „tempiraju tako da berba počinje u aprilu i, kako gde, traje cele godine. Klaster hibridi ne zahtevaju ništa posebno, ne izvoljevaju ni u čemu, pa ni u hranivima. Ne sme se zaboraviti da količina i izbor hraniva za ishranu kod svih hibrida zavise od visine objekta i tehnologije proizvodnje. Svaki metar visine stabla daje 12 do 15 kg plodova, za koje treba i odgovarajuća količina hrane. Jedina razlika između klasičnih i klaster hibrida je u tome što se u vreme zrenja kod klastera dodaje malo više kalijuma jer je na njima puno plodova koji istovremeno dobijaju crvenu boju.

Na našem tržištu može da se nabavi seme posebnih hibrida paradajza u klaster tipu i to s plodovima crvene i pink boje pokožice. Tipovi crvene boje pokožice ploda, a za proizvodnju na zemljišnom supstratu, su šah-mat, ferman, kessie, filinta, quantum, atabeef i avatar. U pink boji pokožice, takođe na zemljišnom supstratu, kod nas se uspešno mogu proizvoditi karanfil i Pink vave.

R.D.J.