Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Kleka – dar planinskih livada

Kleka – dar planinskih livada

596

Piše: Željko Dulanović

Planinske padine širom Srbije, na kojima raste kleka, ove jeseni su pune naroda. U sakupljanje lekovitih bobica „dalo“ se i staro i mlado. A i kako ne bi, kada se kleka u otkupu plaćala i do 500 dinara, a dobar berač, kažu, može dnevno da sakupi i 30 kilograma.

Zrele klekinje, svojstvenog mirisa i slatkog aromatičnog ukusa, sakupljaju se od avgusta do početka zime. Njene iglice su izuzetno oštre, pa se plod kleke ne bere, već se trese na najlon ili šatorsko krilo, rašireno ispod žbuna, a može i da se „frče“ rukama na kojima su tvrđe rukavice. Međutim, kako prilikom oba načina sakupljanja može da se nanese šteta biljci, potrebno je biti pažljiv.

Bobice protiv gihta i reumatizma

Kleka (Juniperus communis) zimzeleni je četinarski žbun koji se često sreće na suvim i zapuštenim planinskim livadama i pašnjacima. Spada u porodicu čempresa, ima je više od 50 vrsta i može se sresti širom zemljine kugle. Kod nas je najpoznatija obična kleka, čiji plod, sličan borovnici, dozreva u drugoj godini, pa na jednom žbunu kleke istovremeno ima i zelenih i zrelih bobica, veličine zrna graška.

U kleku naš narod ima veliko poverenje, pa možda nijedna drvenasta biljka nema tako široku primenu kao ona. U zapadnoj Srbiji od nje se pravi čuvena rakija klekovača, a njene bobice su neizostavan sastojak vodljike, lekovitog bezalkoholnog pića gorštaka koje se pravi od divljih krušaka, jabuke zukve, trnjina i drugih šumskih plodova. Kleka ima primenu i u kulinarstvu, gde se zbog specifične arome, u manjoj količini, dodaje svinjskom pečenju i pečenoj divljači, a stavlja se i u riblju čorbu. U pojedinim krajevima i danas se dimom od zapaljenih grančica dezinfekuju prostorije, dok se stablo kleke, koja može da naraste i do sedam metara, u planinskim selima često koristi kao kolje za ograde, jer sporije trune i propada.

Ipak, kleka se najviše koristi u narodnoj medicini. Najcenjeniji su njeni plodovi, mada je lekovito celo stablo. Osobama koje boluju od reumatizma, gihta i reumatoidnog artritisa savetuje se da u periodu od mesec dana svakodnevno pojedu po desetak bobica kleke. Koristi se i u lečenju čitavog niza kožnih bolesti, kao što su akne, suvi ekcemi i psorijaza, dok je kupka s nekoliko kapi klekinog eteričnog ulja odlična kod prehlada, bolova u mišićima i premorenosti. Protiv čmička na oku pomaže, pak, sok od zelenih bobica.

Oprez prilikom korišćenja

Kleka se međutim, najčešće upotrebljava prilikom lečenja urinarnih infekcija. Čaj od zrelih bobica stimuliše bubrege, a osobe koje pate od infekcija ešerihijom treba da piju čaj pomešan sa brezom i vranilovom travom. Kleka se preporučuje i kod bolesti bešike, a blagotvorno deluje i na organe za varenje, jer olakšava nadimanje. Kleka je odlična i kod respiratornih infekcija, bronhitisa i astme, ali i u lečenju gripa, gde se kombinuje s matičnjakom i zovom.

Poznavaoci lekovitog bilja, međutim, savetuju oprez prilikom njenog korišćenja, jer prekomerna upotreba može da škodi. Ako se uzima u većim količinama, može da ošteti bubrege, a ne bi smele da je koriste ni osobe koje već imaju kamen u bubrezima.

Nekontrolisana primena može da izazove i kardiovaskularne probleme i pojavu belančevina u krvi i mokraći. Takođe, bobice ne treba uzimati u trudnoći, dok se ulje od kleke ne sme koristiti za unutrašnju upotrebu bez preporuke i strogog nadzora lekara.

Recept za klekovaču

Englezi dodaju bobice kleke svom nacionalnom piću džinu, kako bi dobio ukus po kome je prepoznatljiv, dok se u zapadnim delovima Srbije od nje pravi čuvena rakija klekovača, po kojoj su poznate Tara i Bajina Bašta.

Prava klekovača dobija se kada se plodovi kleke pomešaju u džibri sa plodovima šljive, ili se pre prepeka dodaju u meku rakiju. Rakija od kleke ima žutu boju, a specifičan ukus postiže se pažljivom destilacijom. Klekovača se može praviti i u kućnim uslovima. U tom slučaju potrebno je u prozirnu staklenu bocu ubaciti 15 do 20 bobica kleke, i potom ih preliti jednim litrom šljivovice ili jabukovače. Boca treba da stoji na suncu do 40 dana. Tokom ovog perioda boca se povremeno protresa.

Čaj protiv gripa i nazeba

 Za čaj protiv gripa i nazeba potrebno je po 100 grama kleke, zove i matičnjaka, i po 50 grama majčine dušice i bosiljka. Dve supene kašike ove smeše prelijte sa 300 ml ključale vode, pomešajte, poklopite i ostavite da stoji dvadesetak minuta. Procedite i popijte u toku dana dve do tri šolje zaslađene medom.

Protiv bakterija u mokraći

 Za čajnu mešavinu protiv bakterija u mokraćnim kanalima potrebno je po 100 grama kleke i vranilove trave i po 50 grama breze i lista borovnice.Tri supene kašike ove smeše prelijte sa 600 ml ključale vode, promešajte, poklopite i ostavite da stoji pola sata. Procedite i popijte u toku dana. Pored čaja upotrebljavajte svakodnevno alkoholni rastvor propolisa, tri puta na dan pijte 10 kapi s malo vode.

Ovejati i čuvati

Kleka je kod nas poznata i pod nazivima klekinja, venja, kadik, brinj, smreka, borovica…Tokom mlaćenja i frkanja uz plodove se nakupi i dosta iglica, grančica i zelenih bobica, pa je pre pakovanja kleku potrebno dobro očistiti. A to se radi vejanjem, tako što se na povetarcu ubrana kleka presipa iz posude u posudu. Očišćeni suvi plodovi potom se pakuju u jutane vreće ili papirne džakove (nikako u najlon) i čuvaju na suvom, van domašaja štetnih insekata i glodara.

Oni koji kleku sakupljaju za tržište, bobice čuvaju neovejane u jutanom džaku, sve dok ne reše da je prodaju. Gorštaci kažu da neovejana kleka dugo može da sačuva svežinu.