Насловна ТЕМЕ ЗДРАВА ХРАНА Клека – дар планинских ливада

Клека – дар планинских ливада

55

Пише: Жељко Дулановић

Планинске падине широм Србије, на којима расте клека, ове јесени су пуне народа. У сакупљање лековитих бобица „дало“ се и старо и младо. А и како не би, када се клека у откупу плаћала и до 500 динара, а добар берач, кажу, може дневно да сакупи и 30 килограма.

Зреле клекиње, својственог мириса и слатког ароматичног укуса, сакупљају се од августа до почетка зиме. Њене иглице су изузетно оштре, па се плод клеке не бере, већ се тресе на најлон или шаторско крило, раширено испод жбуна, а може и да се „фрче“ рукама на којима су тврђе рукавице. Међутим, како приликом оба начина сакупљања може да се нанесе штета биљци, потребно је бити пажљив.

Бобице против гихта и реуматизма

Клека (Juniperus communis) зимзелени је четинарски жбун који се често среће на сувим и запуштеним планинским ливадама и пашњацима. Спада у породицу чемпреса, има је више од 50 врста и може се срести широм земљине кугле. Код нас је најпознатија обична клека, чији плод, сличан боровници, дозрева у другој години, па на једном жбуну клеке истовремено има и зелених и зрелих бобица, величине зрна грашка.

У клеку наш народ има велико поверење, па можда ниједна дрвенаста биљка нема тако широку примену као она. У западној Србији од ње се прави чувена ракија клековача, а њене бобице су неизоставан састојак водљике, лековитог безалкохолног пића горштака које се прави од дивљих крушака, јабуке зукве, трњина и других шумских плодова. Клека има примену и у кулинарству, где се због специфичне ароме, у мањој количини, додаје свињском печењу и печеној дивљачи, а ставља се и у рибљу чорбу. У појединим крајевима и данас се димом од запаљених гранчица дезинфекују просторије, док се стабло клеке, која може да нарасте и до седам метара, у планинским селима често користи као коље за ограде, јер спорије труне и пропада.

You need to login to view the rest of the content. Please . Not a Member? Join Us