Decenija za nama ubrzala je zagrevanje planete, a cilj iz Pariskog sporazuma, da temperatura ne poraste više od jedan i po stepen, učinila još većim izazovom. Kako bi, zbog izmenjene klime, smanjili štete i gubitke, vreme je da menjamo navike
Pokretače klimatskih promena u godini za nama nije moglo da zaustavi ni ekonomsko usporavanje povezano sa pandemijom. Tako je 2020. godina bila jedna od tri najtoplije godine, sa temperaturama za 1,2 stepena iznad proseka s kraja 19. veka. Generalni sekretar UN upozorava da se opasno približavamo granici porasta temperature od jedan i po stepen.
„Na pragu smo provalije. Ovo je zaista ključna godina za budućnost čovečanstva. Ovaj izveštaj pokazuje da nemamo vremena za gubljenje. Klimatski poremećaj je tu. Pozivam sve da uzmu k srcu poruku ovog izveštaja. Neka se svi obavežemo da ćemo delovati na stabilizaciji naše klime i na okončanje rata protiv prirode“, rekao je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN.
Države moraju da se obavežu na neto „nultu“ emisiju gasova do 2050. godine, podseća i generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije.
Sve ukazuje na nemilosrdne, kontinuirane klimatske promene, sve veću pojavu i intenziviranje ekstremnih događaja, velike gubitke i štetu, koji pogađaju ljude, društva i ekonomije. Negativni trend klime nastaviće se i narednih decenija nezavisno od našeg uspeha u ublažavanju. Zato je važno ulagati u adaptaciju, prilagođavanje drugačijoj klimi.
U toku je dvodnevni klimatski samit američkog predsednika Bajdena. Četrdeset svetskih lidera prisustvuje virtuelnim razgovorima čiji je cilj podsticanje napora glavnih ekonomija u rešavanju klimatske krize.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
