Piše: Svetlana Mujanović
Dudovac (Hyphantria cunea) štetočina je koja se u našim listopadnim šumama, ali i voćnjacima sreće svake godine, a štete koje pravi nekad su sporadične, a nekada i značajne. Retki su voćari koji ga ne prepoznaju po karakterističnim paučinastim zaprecima listova, punim zaštićenih larvi – dlakavih sivozelenih gusenica. Nekada je bio opasna štetočina koja je pravila golobrst, a onda se pritajio, da bi poslednjih godina pokazao da se na njega ne sme zaboraviti.
Dudovac ima dve do tri generacije godišnje, ali iz godine u godinu, u zavisnosti od vremenskih prilika, njihova pojava i štetnost se menjaju. Poslednjih godina leptiri su zabeleženi u tri generacije i smatra se da je razvoj treće posledica značajno toplijih proleća i leta.
Leptiri izleću početkom aprila
Izuzetno je polifagni insekt, utvrđeno je da su mu domaćini 250 biljnih vrsta. Jajna legla, u vidu zapredenih listova na vrhovima grana, kod nas se mogu videti gotovo na svim voćnim vrstama. Štete prave larve koje, hraneći se, upredaju listove svilenim nitima i skeletiraju ih. Često ogoljevaju čak i deblje grane, a kada je napad jači i čitava stabla.
Da bi se na vreme otkrio, valja poznavati biologiju ove štetočine. Dudovac prezimljava u stadijumu lutke na skrovitim mestima, u šupljinama ili pukotinama kore drveta. Zbog blagih zima dobro prezimi i leptiri se pojavljuju već početkom aprila, odnosno, kada temperatura dostigne 18 stepeni, i u voćnjacima su prisutni sve do u sredine oktobra. Odrasli dudovac je krupan beli leptir, dug do tri centimetra. Mužjak na prednjim krilima ima crne ili smeđe mrlje, dok su ženkina krila potpuno bela. Gusenica je žućkastozelenkasta sa sivim prugama i nekoliko smeđih bradavica, iz kojih raste po jedna dlaka. Dostižu dužinu od oko 35 mm. Odrasla gusenica pretvara se u lutku tamnosmeđe boje, i dugu do jednog centimetra. Ženka polaže jaja u grupama na donjoj strani listova na vrhu krošnje i zapreda ih paučinastim nitima. Vrlo je plodna, može da „snese“ i do 800 jaja.
Za nedelju dana iz njih se izlegu prve gusenice, a od polovine maja do početka avgusta pile se masovno i generacije se prepliću. Izlegle larve pletu tanku mrežu koja povezuje listove. One se prvo hrane u malim grupama, a potom se sele na vrhove grana i nastavljaju s pojedinačnom ishranom. Pre ulutkavanja kreću se nadole. Za mesec i po dana, koliko traje razvoj, gusenice pojedu mnogo listova, ostave samo lisne nerve. Najviše štete nanose starije larve druge generacije, koje se u voćnjacima sreću od avgusta do oktobra. Populacija dudovca brojnija je kada je suvo, sparno i sunčano vreme.
Insekticidom samo na tek položena jaja
Suzbijanje nije uobičajeno u gustim listopadnim šumama, ali se sprovodi u voćnjacima i otvorenim šumama. Čim se uoče paučinasta gnezda i gusenice, a pre nego što naprave štetu, potrebno je mehanički skidati zapretke i uništavati, najbolje spaljivati, kako bi se smanjila gustina populacije. Ovo je moguće raditi samo u manjim voćnjacima. Kada je napad značajniji, ili kada se otkriju samo dva-tri gnezda u većim zasadima, često je potrebna zaštita hemijskim preparatima.
Kada i koje insekticide treba upotrebiti pitali smo Mirjanu Petrović, mast. inž. poljoprivrede, savetodavca za zaštitu bilja u PSSS Leskovac. Ona se već više godina bori sa dudovcem i pomaže voćarima ovog kraja da zaštite svoje zasade i spreče velike štete.
– Hemijsko suzbijanje preporučuje se samo kada su jaja tek položena ili dok su larve skroz male, najviše do drugog larvenog stadijuma – savetuje mr Petrović. – Od insekticida mogu da se koriste oni iz grupe piretroida (Decis 2,5 EC, Karate, Fastak 10, Talstar, Pirinex, Savanur, Afinex, Koragen, i drugi s istim aktivnim materijama).
Ona upozorava na to da primena insekticida u kasnijim larvenim stadijumima ne daje efekte i nema svrhe trošiti preparate i zagađivati voće. Zbog očuvanja korisnih insekata preporučuje se i upotreba insekticida na bazi Bacillus thurigiensis, koji je biološki selektivan insekticid, namenjen za suzbijanje gusenica u prvom i drugom razvojnom stadijumu, a pri višoj vlažnosti vazduha
