Među prvim gazdinstvima koja su u Srbiji dobila sertifikat za uzgoj po principima organske proizvodnje nalazi se domaćinstvo Vladimira Vozara iz Kisača, nadomak Novog Sada. Niz povrtarskih kultura sadi i seje na oko 13 hektara, a sve počinje u njegovom rasadniku.
„Imamo tikvice koje će za nekoliko dana biti za rasađivanje, a salate za jedno nedelju dana. Sa druge strane imamo paradajze koje dosta prodajemo kao sveže, a ono što je višak ide na kuvanje. Važno je da te viškove ponudimo našim mušterijama i da ih iskoristimo“, navodi Vozar.
Od devedesetih godina, kada je ušao u svet organske proizvodnje, do danas, mnogo toga se promenilo.
„Sada se šargarepa sasvim drugačije gaji, u bankovima, da bude ravnija, sočnija, morate je svaki dan zaliti, to je teže proizvesti, ali lakše se proda. Salata je najlakša za proizvodnju, za dva meseca imate gotov novac, ali je jako važno kome ćete prodati.“
A za prodaju je nedavno stigao mladi luk koji sadi u gustom sklopu. Prinosom je, kaže, zadovoljan, te ga uveliko priprema za plasman. Međutim, crveni mladi luk bolje prolazi na tržištu.
„U ovome smo se uhodali i mogu vam reći da je u isto vreme stigao kao onaj iz arpadžika. Jako je dobro nicanje od sopstvenog semena. Gajimo crvenog najviše. Ima malo i srebrenjaka, ali crveni je najzastupljeniji, jer nije ljut i nema kiseline od njega. Gledamo da budemo jedinstveni“, kaže Vozar.
A kako bi obezbedio sigurnost u proizvodnji, primenjuje sistem rotacije biljaka.
„Napravite jednu tabelu i kružite u krug, svake četvrte, pete godine se vratite na početak. Važno je ubacivati žitarice, stajnjaka nema dovoljno i vi to morate zameniti, da li će to biti zelena masa koju ćete zaorati, ali morate mikroelemente unositi u zemlju“, objašnjava Vozar.
Iako se čini skupljom od konvencionalne, organska je, prema njegovim rečima, jeftinija proizvodnja, a ključ uspeha je, kaže, porodica. Svakodnevna posvećenost i zajednički rad je ono što ovo domaćinstvo održava decenijama unazad.
Izvor: Agroklub.rs
Foto: Pixabay
