VREME ZA BERBU DUNJE
Kako odrediti pravi momenat za berbu ove, po malo orijentalne voćke pitali smo magistra Nebojšu Mladenovića, stručnjaka u Poljoprivrednoj savetodavnoj stručnoj službi u Vranju.
Kašnjenje pogoduje otpadanju i bolestima
– Plodovi dunje beru se od kraja septembra do kraja oktobra meseca – kaže ovaj stručnjak za voćarstvo i vinogradarstvo. – Ali, to ne znači da dunje mogu odmah da se jedu. Pravi ukus i zrelost dostižu tek za jedan do dva meseca posle berbe.
Naime, kod dunje, kao i kod ostalih voćaka, postoje dva stepena zrelosti ploda: fiziološka ili botanička i potpuna ili konzumna zrelost. Plodovi ove voćke su fiziološki zreli kad dostignu maksimalnu krupnoću za određenu sortu i dobiju žućkastu (žutu) boju, kad se lako otkidaju s rodnih grančica.
U kom stepenu zrelosti će se brati dunja zavisi od namene plodova. Pa tako, kako savetuje mr Mladenović, ako se plodovi plasiraju kao stono voće za maloprodaju tada ih treba brati u fiziološkoj zrelosti, a ako se upotrebljavaju za preradu, s grana se skidaju u punoj, konzumnoj zrelosti.
– Plodove dunje ne treba brati pre fiziološke zrelosti, jer, ako se uberu ranije, nastaju veliki gubici, kvalitet je slabiji, ne mogu se dugo čuvati, a ako se čuvaju značajno je veći gubitak mase (kalo) – ukazuje naš sagovornik. – S druge strane, kada se s berbom zakasni, štete takođe mogu biti velike još u voćnjaku. Svakim danom kašnjenja dunje prekomerno otpadaju, intenzivnije se razvijaju fiziološke bolesti kakve su posmeđivanje mesa, gorke pege, trulež i dr.
Voćari imaju svoje aršine
Iskusni voćari pravo vreme za berbu određuju po boji pokožice koja se postepeno menja od zelenožute u bledožutu, prema lakoći odvajanja plodova od grane, kao i boji semenjače koja treba da bude tamnomrka. Određuje se i na osnovu broja dana od punog cvetanja do tehnološke zrelosti ploda, odnosno klimakterijskog maksimuma disanja. Jedan od pokazatelja da je stigao pravi momenat za berbu je i lakoća skidanja malja s ploda, jer se one sa zelenih plodova teže uklanjaju. Kao i većinu voća, dunje treba brati po lepom i suvom vremenu, početi od donjih grana i postepeno prelaziti na više, čime se otpadanje plodova svodi na najmanju meru.
Dunje se beru rukom, a ponekad i pomoćnim spravama, odnosno beraljkama. Rukom se beru tako što se plod uhvati celom šakom pa malo podigne i uvije i tako odvoji od grančice. Treba ih brati pažljivo jer je dunja vrlo osetljiva na udarce. Pazi se da se ne povređuju noktima, jer kroz svaku ozledu ulaze u plod paraziti, prvenstveno izazivača truleži, ali i drugi patogeni. Povrede na plodovima možemo izbeći ako pri berbi dunje kao pomagalo koristimo korpe obložene talasastom hartijom, čime se dunje štite od mehaničkih oštećenja.
Ako se dunje koriste kao sveže voće pakuju se u ambalažu od drveta, odnosno u holandeze u kojima su složene u jednom sloju. Plodovi druge klase ili oni namenjeni preradi mogu se prevoziti i u rinfuzi, u boks paletama ili plastičnim jabučarima
Paziti da se ne lome grane
Pri berbi treba voditi računa da se ne lome grane i grančice koje nose plodove, jer će se na njima formirati rodni pupoljci za narednu vegetaciju. Za berbu visokih stabala koriste se merdevine, po mogućstvu dvokrake. Posle berbe dunje ne treba ostavljati na suncu, već ih odmah skloniti u hladovinu dok se ne steknu uslovi za iznošenje iz voćnjaka.
Piše: Svetlana Mujanović
