Ovog vikenda i ko nije čuo za selo Belo Blato u okolini Zrenjanina, po mirisu je mogao da zna da se tu dešava nešto zanimljivo. Automobili iz Beograda, Novog Sada, Zrenjanina, zakrčili su sve organizovane parkinge malog vojvođanskog mesta. Neki po prvi put, malo nesnađeni pa svaki čas staju da se kod policije raspitaju gde dalje, neki se već odomaćili na „Kobasiicjadi“ pa pravo pod glavni šator. U šatoru, pre svega, veselo. Muzika za razliku od mnogih vestivala koje smo posetili prijatna, zabavna, ne mnogo glasna, taman toliko da čujete i sagovornika i pevačicu. Na sredini dvoje veselih Beloblaćana plešu skladnim koracima, smeju se i pevaju „Dođi u pet do pet“. Oko njih za stolovima takmičari u pravljenju kobasice. Pojedini završili pa uživaju u gurmanlucima koje su poneli da izlože, neki još uvek mešaju smesu, neki propiraju svinjska creva i pune. Nema nenasmejanog lica, nema onoga pored čijeg ste stola prošli a da vas nije ponudio kulenom od godinu ili dve, sirom, pršutom, pečenicom i presovanom svinjskom glavom što smo po prvi put ovde videli. Naravno, bez rakije ne može da prođe, mada je bilo i nas koji smo se suzdržali jer je policija na izlasku iz sela svima radila alko-test.
Dok se u šatoru mezetilo, prava hrana, ono što se jedva čekalo bilo je napolju, na tezgama. Na talandarama gusto naređanim, u masti, cvrčale su prodimljene i sveže kobasice. Već uigrana ekipa prima porudžbine, seče domaće somune koje biste i prazne sa slašću jeli, stavlja vrele na početku slane a tek posle nekoliko zalogaja osetite ljutkaste kobasice i naplaćuje trista dinara. Realno nije strašno za količinu hrane koju dobijete, pa je i gužva na tezgi bila poprilična.
BELOBLATSKA KOBASICA. POBEDNICI I ATMOSFERA.
1. Mesto za najbolju pečenu kobasicu ekipa iz Bačkog Petrovca
2. mesto ekipa iz Kovačice
3. mesto ekipa iz Jankov Mosta
Bilo je 60 takmičarskih ekipa iz naše zemlje i inostranstva.
Sudije: Miroslav Medovic Čika, Turija, Mihalj Magarski, Kisač, Julijus Kalnaj, Slovačka, Milan Spodnijak, Slovačka, Radmilo Bomber, Beograd i Goran Stulic koordinator .
Par mesta dalje sveži „juče prženi čvarci“, oni krupni masni što ršte pod zubima, duvan čvarci ne zna se kad spremljeni po pristojnoj ceni od 1400 dinara, tanke kobasice, salama u biberu – ooooodlična, kulen u crevu, dobro suva ne kuvana već dimljena slanina, i još trista čudesa od mesa. I gužva oko improvizovane tezge, naravno.
S druge strane, kako to redovno i biva na ovakvim dešavanjima, sirevi; mladi, stari, kačkavalji, mocarela, rolovani sa susamom, slanimom, šunkom, kajmak mladi i zreli.
Dalje putem kojim se jedva prolazi, što od dima što od gužve, štandovi sa liciderskim srcima, kurtoš kolačima, kuhinjskim daskama, namazima od svega i svačega, rakijama, kuvanim vinom. Za svakoga po nešto. Kupci uglavnom svi zadovoljni i nasmejani, prodavci promrzli stojeći na ledenom vojvođanskom vetru jedva čekaju da se sve završi i saberu utiske i novce.
Tekst i foto: Zorica Dragojević
