Pečurka puhara, prečnika 45 i obima 126 centimetara, ubrana je pre par dana  pod visom Kamenica, u selku Božetići kod Nove Varoši. Gljivu  neobične veličine pronašli su meštani dok su kosili livadu na imanju Dragoljuba Ćirovića.

Osušena puhara se u narodnoj medicini koristi kao lek za posekotine, pa Ćirović kaže da će je čuvati u kući, ako kome zatreba, ne daj Bože… Pečurka puhara,  poznata i kao „guba pupavica“, dok je mlada ima belu boju i tada je jestiva.

-Kada sazri „meso“ joj se pretvori u prah boje kafe i tada ružno izgleda, ali taj prah se posipa  na posekotinu da zaustavi krvarenje i „pokupi“ ranu. Na žalost mnogi ne veruju u lekovitu moć prirode već pribegavaju raznim veštačkim preparatima i lekovima koji nas više truju nego što leče– kaže narodni vidar Milutin Šaponjić iz Amzića na padinama Bosanja.

Puhara zna da naraste i najedra, pa se u šumama novovaroškog kraja često mogu naći ogromni primerci. Jednu takvu, mladu i belu, pre dve godine  ubrao je Marijan Rogović, u njivi na Lazovom brdu iznad Zlatarskog jezera. Bila je veličine skoro tri fudbalske lopte i teška 4,6 kilograma, pa meštani kažu da je verovatno najveća puhara ikad ubrana u ovom delu Srbije.

-Danima se belela kao sneg u jesenjoj travi iza kruške, naspram naše porodične kuće. Predao sam je jednom od lokalnih otkupljivača, a on ju je, kaže, poslao svom gazdi u Italiju, gde je puhara često na meniju sladokusaca. Puhara se kod nas ne otkupljuje, pa za nju ne fotrmira ni otkupna cena, ali smo se lako dogovorili –  kaže Marijan Rogović iz Ojkovice.

Željko  Dulanović