Uz sve toplija leta i izraženije klimatske promene, izbor pravog cveća za dvorište ili balkon postaje važniji nego ikad. Nije svaka biljka jednako otporna na sunce i visoke temperature, niti svaka uspeva u hladu, pa pravilno odabran položaj često pravi razliku između bujne, rascvetale bašte i biljaka koje teško opstaju.

Kako prepoznati šta kojoj biljci odgovara, koje vrste birati za sunčane, a koje za zasenčene prostore, kao i na šta obratiti pažnju prilikom sadnje i nege, objašnjava Dragana Đurđević, vlasnica rasadnika „Cvetak – Zanovetak“.

– Malo manji je broj cvetnica i uopšte cveća koje uspeva u hladu, ali jedna od najlepših, mogu reći i kraljica bašte za mene, jeste hortenzija. To je trajnica, višegodišnji žbun koji traje više godina i daruje prelepe cvetove u maju, odnosno to je prava biljka za hlad. Od sezonskog cveća tu je lepi jova, ali i impatiens, koji takođe voli hlad. Dekorativne su i hojhere, lisno dekorativne trajnice. Imaju sitne cvetiće, ali se pretežno gaje zbog lista – priča za “Dobro jutro” Dragana.

 Kada je reč o biljkama koje zahtevaju puno sunčeve svetlosti, izbor je drugačiji.

– Od sezonskog cveća to su begonije, zatim kadifa za sunce, a od trajnica floks, razni karanfili, hebe i delosperme. Ipak, nije uvek lako unapred prepoznati da li biljka voli sunce ili hlad. To je malo teško proceniti. Ako posadimo biljku i vidimo da joj se listovi obaraju na suncu i deluje kao da je žedna, a nije, onda je to biljka za senku. Takođe, ako primetimo opekotine po obodu lista, to je jasan znak da ne podnosi sunce.

Dragana ističe da sunčeva svetlost ima veliki uticaj na rast i cvetanje biljaka.

– Ako biljke koje vole sunce imaju dovoljno svetlosti, više će cvetati. Ako ih stavimo u hlad, cvetaće manje. Dovoljno je da imaju bar pola dana sunca da bi lepo cvetale. Zato ako cveće za sunce posadimo u hlad, ono će manje cvetati.

Govoreći o prednostima sadnje biljaka koje vole hlad, posebno u dvorištima ili na balkonima, ističe klimatske uslove.

– Kod nas su leta sve toplija i temperature visoke, pa čak i biljke koje vole sunce ne podnose uvek takve vrućine. Zato je prednost biljaka koje su u hladu, jer lakše podnose takve uslove. Zalivanje takođe zavisi od položaja biljke. One na suncu zahtevaju svakodnevno zalivanje tokom velikih vrućina, kako bi ostale sveže, lepe i napredovale, dok u hladu traže manje vode – naglašava ona.

Kada je reč o uticaju klime, Dragana naglašava potrebu za dodatnom zaštitom.

– Kod nas su temperature baš visoke, pa i biljke za sunce mogu da stradaju. Dobro je, ako imamo mogućnosti, da ih u najtoplijem delu dana malo zasenčimo.

Što se tiče supstrata, nema strogih pravila.

– Na tržištu ima dosta kvalitetnih supstrata u poljoprivrednim apotekama. Uglavnom su to supstrati za saksijske biljke, ali mogu da se koriste i za baštu. Ako je zemlja loša, glinovita ili siromašna, možemo dodati supstrat i đubrivo kako bismo je poboljšali.

Iz iskustva, primećuje da su traženije biljke za sunce.

– Ljudi uglavnom imaju balkone i terase koje su veći deo dana izložene suncu, pa su takve biljke traženije.

Na pitanje o biljkama koje se mogu saditi van sezone, objašnjava da su to trajnice.

– To su višegodišnje biljke koje možemo saditi i van sezone ako su ožiljene i u saksijama. To su perene koje se sade u dvorištu i ne mrznu. Neke su zimzelene, a kod nekih nadzemni deo nestaje pa se ponovo pojavljuje u proleće.

Na kraju, naglašava koliko je važno informisati se o biljci pre kupovine.

– Važno je da ljudi znaju naziv biljke koju kupuju. Danas nam je to dostupno i putem interneta i možemo pomoću kamere da prepoznamo biljku. To je bitno da bismo znali gde da je posadimo. Ako biljku za hlad stavimo na sunce, velika je verovatnoća da će da ugine i da neće uspeti. Zato je važno da se informišemo i da znamo kako pravilno da je gajimo – zaključuje Dragana Đurđević.

Piše: Dijana Maksimović