Proizvodnja kravljeg mleka ili mlečno govedarstvo je osnovna baza stočarske primarne proizvodnje i ujedno je najskuplja grana u stočarstvu. Bitna je stavka u ukupnoj poljoprivrednoj proizvodnji koje automatski za sobom pokreće i veću ratarsku, a samim tim i prerađivačku industriju u svakoj zemlji.
Problemi u ovoj grani agrara u Pčinjskom okrugu se, prema rečima Roberta Širtova, savetodavca za stočarstvo u vranjskoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi, ogledaju u lošoj genomskoj selekciji stoke, neizbalansiranim dnevnim obrocima, usitnjenim, nepovezanim i udaljenim obradivim poljoprivrednim površinama, zastareloj i potpuno amortizovanoj poljoprivrednoj mehanizaciji, lošem menadžmentu na gazdinstvima i lošem odnosu lokalnih mlekara prema farmerima koji je rivalski, a ne partnerski.
„Na teritoriji Pčinjskog okruga postoji mali broj pravih farmi i farmera koji se bave intenzivnom stočarskom proizvodnjom, odnosno koji čuvaju više od 20 komada muznih krava u staji“, ističe Širtov.
On naglašava da je mlečno govedarstvo veoma skup, ozbiljan posao koji zahteva dobar menadžment na farmi, odnosno dobru i osmišljenu organizaciju poslova. Vođenje evidencije o prihodima i rashodima na farmi u toku cele godine je takođe od veoma velikog značaja za dalji rad svake farme, jer se na kraju godine može videti gde se moglo uštedeti i šta je dobra osnova za veću zaradu u narednoj godini.
Za veći prinos mleka, kako ističe naš sagovornik, od izuzetne važnosti je kontinuiran i dobro izbalansiran dnevni obrok u toku cele godine i zato se kaže da je sastav adekvatnog obroka najbitnija karika u lancu – proizvodnje kravljeg mleka. Izbor rase krava pored dobre ishrane, veoma je važan u proizvodnji veće količine mleka.
„Na teritoriji Pčinjskog okruga najzastupljenija rasa muznih krava je simentalska, koja je nešto između mlečne i tovne rase goveda. Naš predlog farmerima je da zamene postojeće rase i opredele se za čuvanje čisto mlečne rase muznih krva kao što je holštajn-frizijska rasa sa varijacijama crno-beli ili crveno-beli tip“, savetuje Širtov i dodaje da i svakodnevna primena zoohigijenskih mera, kao što je higijena štale, krava, muzača i opreme za mužu, na kraju dovodi do poboljšanja i kvantiteta i kvaliteta mleka.
„Kada je mlečnost u pitanju, bitan je i godišnji plan oplodnje i vreme telenja jer pojedina istraživanja su pokazala da krave simentalske rase oteljene u zimskom periodu imaju veći prinos mleka. Ove životinje počinju da se hrane zelenom hranom kada dođu u fazu opadanja mlečnosti, pa se tako zaustavlja nagli pad u proizvodnji mleka“, kaže Širtov.
Ishrana mlečnih krava, prema njegovim rečima, podrazumeva pravilo koje glasi – koliko dnevnih muža toliko i hranjenja. Količina koncentrovanih hraniva u obrocima krava muzara određuje se na osnovu njihove mlečnosti. Ukoliko je mlečnost krava veća, obrok treba da bude sastavljen od većeg broja hraniva, uključujući i veće količine koncentrata.
Poželjno je da muzne krave dobijaju koncentrat više puta dnevno kako bi se pospešili fermentativni procesi i povećala proizvodnja mleka. Obrok mora da je količinski dovoljan, da je dobro izbalansiran, ukusan i da nema štetnih primesa. Po pravilu iz zadnjih četvrti vimena izmuze se više mleka nego iz prednjih. Pri dvokratnoj muži, ujutru se izmuze više mleka, nego pri večernjoj muži. Povećanjem broja muža raste i količina namuženog mleka.
Izvor: Agroklub
Foto: Pixabay
