Mnoge voćne vrste su u fazi razvoja i svaki mraz i sneg može da ugrozi rod. U voćnim zasadima su u toku radovi na zaštiti i proređivanju kao i na prihrani i svaka promena vremena može uticati na ovogodišnji rod.

– Stanje u voćnjacima nakon ovog snega je prilično šarenoliko. Zapadna Srbija je područje maline i poznato je koliko ona znači za stanovnike ovog kraja. Malina je prilično dobro pripremljena ušla u ovaj period. Ono što je problem je smanjenje proizvodnih površina. Sneg kao sneg nije naneo neke ozbiljnije štete, međutim promenljivo vreme u periodu intenzivnog porasta rodnih grančica može dovesti, zbog kiše i vlage, do pojave bolesti i oštećenja koja nisu specifična i sa kojim se naši proizvođači ne snalaze baš najbolje. Reč je o bakterijskim oboljenjima, pre svega bakterije roda Pseudomonas, koje godinama unazad prilikom ovakvih uslova nanose štete i malini i drugom voću zašta naši proizvođači koriste neka

alternativna sredstva jer upotreba antibiotika nije dozvoljena. Preporučuje se upotreba biostimulatora, nekih sredstava na bazi biljke čajnog drveta u kombinaciji sa aminokiselinama, a sve u cilju što boljeg stabilicizacije, odnosno boljeg kondicioniranja zasada, napominjem ne samo maline već i drugo voća – ističe dr Aleksanar Leposavić.

Kakvo je stanje voća u Srbiji i kakav rod možemo očekivati

– Što se tiče voćarske proizvodnje u prethodnom periodu je bilo dosta priče, pomalo i neodgovornih izjava da nije bilo štete. Bilo je štete i kod kajsije i kod šljive pogotovo što je ceo period cvetanja, oprašivanja i oplodnje bilo hladno i vlažno  vreme, pčele nisu mogle da obave svoju funkciju. Poslednjih dana u čitavoj Srbiji proizvođači se suočavaju sa pojačanom pojavom otpadanja plodova koji se nisu pravilno oplodili. To je pre svega izraženo kod kajsije i šljive. Primećeno je i u pojedinim regionima i kod jabuke da je došlo do izmrzavanja vršnih terminalnih cvetova. Treba sačekati sa prognozama – mišljenja je dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku. – Biće redukcije prinosa, neće biti rekordnih sezona. Proteklih dana imali smo veliku i štetnu pojavu grada širom  Srbije, kako u Vojvodini, Novom Sadu i u Prokuplju što će imati uticaja na redukciju prinosa. Za sada je stanje prilično stabilno, ali do berbe treba sačekati i videti šta će se dešavati – zaključuje dr Leposavić.

Kako zaštiti voće ovih dana?

– Proizvođači su vrlo upućeni u dešavanja.  I vrlo dobro znaju sa kakvim problemima i posledicama se suočavaju. Neophodno je da primenjuju sredstva u sadejstvu sa dozvoljenim aktivnim materijama i dozvoljenim programom zaštite da nam se ne bi dešavalo kao prethodnih godina, da nam se zbog upotrebe nedozvoljenih aktivnih materija vraćaju proizvodi sa evropske tržnice. Na sreću to je kod nas dosta manje izraženo nego u drugim zemljama zato što proizvođači zaista primenjuju i poštuju termine i rokove kada treba da upotrebe sredstva zaštite. Za sada, moram da pohvalim, da uprkos povećanom potrebom za zaštitom vrlo je malo pritužbi na trovanje pčela. Znamo da su pčele skoro jedini i neophodni oprašivači, ove godine je vrlo mali broj takvih pritužbi, a i proizvođači su svesni njihovog značaja – kaže dr Leposavić.

Koji savet možemo dati proizvođačima voća?

– Očekuje se stabilizacija vremena i rekao bih proizvođačima voća da upotrebe preparate sa dozvoljene liste u kombinaciji sa biostimulatorima, i da primene odgovarajuće količine mineralnih hraniva. Naravno da u tome ne treba da preteruju jer vrlo često se dešava da zbog želje da povećaju prinos proizvođači povećavaju i norme. Neka urade osnovne analize zemljišta i u skladu sa uputstvima primene ono što je potrebno biljkama. Nadam se jednoj dosta boljoj godini nego što je to bilo u nekim ranijim sezonama. Nadam se da će ove godina biti trešanja za razliku od prošle godine kada smo ostali bez proizvodnje. Kod trešnje je bilo i biće redukcije i ukoliko ne bude grada i drugih vremenskih nepogoda nadam se da ćemo ove godine imati trešanja iz sopstvene proizvodnje – savetuje dr Leposavić.