Ova povrtarska vrsta ima umerene zahteve, kad su u pitanju uslovi uspevanja. Jako dobro podnosi niske temperature. Minimalna temperatura za rast i razviće graška je između četiri i pet stepeni Celzijusovih, pa u Srbiji imamo idealne uslove za ovu proizvodnju od marta do juna. Bitno je da mlade biljke graška mogu da podnesu i jače mrazeve, čak do -8 °Celzijusovih..
Graškov koren je vretenast, prodire duboko u zemljište do 120 cm, dobro je razgranat i ima veliku usisnu moć. Visina stabla zavisi od sorte, može biti od 30 do 200 cm. List je parno perast, sa 1 do 3 para liski. Vrh lista završava viticom koja pomaže biljci da se prihvata za oslonac. Cvetovi su leptirasti, bele boje pa više njih izbija iz pazuha lista. Mahune su različitog oblika, dužine i širine, a isto tako i raznih kombinacija boja. U mahunama se nalazi različit broj zrna što zavisi od sorti. O sortama ćemo detaljnije.
Sorte graška
Sorte graška se mogu klasifikovati na više načina i to na:
- sorte po izgledu zrna,
- sorte graška po uzrastu,
- sorte po dužini vegetacije,
- baštenske i industrijske sorte,
- domaće, odomaćene i strane sorte.
Sorte po izgledu zrna
Po izgledu zrna, razlikuju se dve vrste graška:
- Glatki grašak se odlikuje glatkim, velikim i brašnastim zrnom, upotrebljava se uglavnom kao svež, a ukoliko se suši postaje žut ili beo. Sadrži više skroba od sorte graška sa naboranim zrnom, pa se mora duže kuvati.
- Grašak sa naboranim zrnom se koristi za sušenje i kod njega je povećan sadržaj lecitina što duže čuva hlorofil, te pri sušenju ova vrsta zadržava svoju zelenu boju. Ima znatno manje skroba što doprinosi njegovom bržem kuvanju od glatkog graška.
Sorte po uzrastu
- Niski grašak raste od 35 do 60 cm. U najpoznatije niske sorte graška spadaju Mali provansalac, Linkoln, Karina, Čudo Amerike,Čudo Kelvedonije.
- Srednje visoki grašak raste od 60 do 100 cm visine, a najpoznatija sorta je Kapuinac.
- Visoki grašak raste od 100 do 150 cm visine. Najpoznatije sorte su Telefon, Senator, Maxigolt i Selma-pisum.
