– Ipak kontejnerske sadnice, iako su reklo bi se idealne, i njima treba ugađati. Kontejnerske sadnice traže više vlage, jer je grudva zemlje često sklona brzom isušivanju te ih valja obavezno zaliti odmah posle sadnje s najmanje 10 do 15 litara vode – savetuje dr Ognjanov. – Rupa za sadnju treba da bude barem duplo šira od saksije u kojoj se sadnica nalazila. Svaku kontejnersku sadnicu treba pažljivo izvaditi iz kontejnera i blago rastresti ivicu korena kako bi se lakše primio za okolnu zemlju.
Kontejnirane sadnice mogu se gajiti kao rodna stabla u saksijama na terasama, balkonima ili baštama sa malom površinom, sa tim da se presađuju svake dve godine. Bez obzira da li će rasti na balkonu ili rađati u voćnjaku, sadnja može da se započne već krajem septembra, čim se pripreme jame i osigura dovoljno vode.
Voćari, pogotovo amateri, ne treba da nastoje da po svaku cenu nabave kontejnerske sadnice. Nisu sve voćne vrste podjednako osetljive na presađivanje i to ne proživljavaju kao šok. Ipak, valja znati da kod masline, citrusa, jagodastih i patuljastih voćnih vrsta, voćaka koje su endemične i koje se još nisu prilagodile uslovima našeg zemljišta i klime, prednost treba dati kontejnerskim sadnicama.
– Kontejnerske sadnice imaju još jednu prednost nad onim golih žila, a to je što se prvi rod može očekivati već u proleće sledeće godine po sadnji – ističe profesor Ognjanov.
Piše: Svetlana Mujanović
Foto: Shutterstock
