Kopriva (Urtica dioica), poznata i kao žara ili žarača, vekovima važi za izvor zdravlja. Od davnina se koristila kao sredstvo za otklanjanje brojnih zdravstvenih tegoba, ali i kao dragocen dodatak ishrani. Savremena istraživanja potvrđuju da obiluje korisnim sastojcima, pa je cenjena u fitoterapiji. Izreka da kopriva „zamenjuje sedam lekara“ govori o širini njenih blagotvornih dejstava.
Kako prija ljudskom organizmu, tako je blagotvorna i za biljke. Organska poljoprivreda nezamisliva je bez nje. Ona se koristi kao đubrivo, prihrana i prirodni preparat za zaštitu bilja. Dobar je i komšija za većinu povrtarskih biljaka.
Svemoćan prirodni pesticid
Narod kaže: “neće grom u koprive”, a na koprivu neće ni bolesti i štetočine pa se preporučuje da to treba iskoristiti u proizvodnji voća i povrća. Koristi se u ljudskoj ishrani, ali nedovoljno. Puna je vitamina i mineralna i potpuno je neopravdano to što je ne koristimo više.
Pionirka ekološke proizvodnje kod nas, profesorka Branka Lazić kaže da se, osim u ishrani, kopriva može koristiti za suzbijanje biljnih bolesti i štetočina, kao bezopasno sredstvo. Kako ističe profesorka Lazić, efikasna je u zaštiti od svih vrsta lisnih vašiju, bez obzira da li se koristi kroz zalivanje, folijarnu prihranu ili prskanjem radi direktne zaštite.
Osim što biljke štiti direktno od lisnih vašiju, ona kod njih podiže otpornost i na ostale štetočine. Što je najvažnije, stvara neutralnu sredinu i ne dozvoljava razvoj parazitnih gljiva i štetnih bakterija.
A svemoćan prirodni pesticid nije teško napraviti. Potrebno je da se nabere sveža kopriva, izmeri, sve dobro isitni i stavi u veću kantu ili omanje bure. Na svaki kilogram koprive uliva se po 10 litara hladne vode. Kopriva u vodi treba da odstoji 24 časa. Zatim se tečnost odlije od čvrstog dela i koristi za prskanje, a čvrstim ostacima se može pođubriti zemljište oko povrća, ili se odlažu na kompostnu gomilu. Najbolji efekti su kada se usev prska preventivno, svakih 7 do 10 dana. Rastvor može da se upotrebi i za zalivanje povrća.
Povećava otpornost useva na bolesti i štetočine
Posle prskanja biljke postaju otpornije na bolesti i štetočine. Ako se u međuvremenu neke bolesti i štetočine pojave, utrošak pesticida je mnogo manji nego u konvencionalnoj proizvodnji. Krajnji benefit upotrebe koprive u zaštiti je zdravstveno bezbedno voće i povrće.
Zbog čega je ova biljka toliko cenjena?
Izuzetno je bogata vitaminima i mineralima koje i biljke mogu da usvajaju. Ima gvožđa, magnezijuma, kalcijuma, kalijuma, cinka i mnogih drugih.
U zaštiti, osim sveže, može da se koristi i suva herba. Sveži zeleni nadzemni delovi mase se iseku i rašire na neki sto ili drugu podlogu koja se smesti u polusenku, na promajno mesto i ostavi da priroda odradi svoj deo. Potrebno je često okretati kako bi se sve strane ravnomerno osušile. Suva se skupi u platnenu ili papirnu vreću i obesi na suvo mesto tako da oko vreće može vazduh da struji. Može da se koristi samostalno ili u kombinaciji sa drugim travama. Gusti i retki rastvor od koprive je veoma koristan u organskoj proizvodnji za zaštitu bilja. Da ga neko priprema oseti se i u komšiluku jer ima veoma neprijatan miris.
Pored rastvora od koprive koji se koristi za zaštitu biljaka od napada štetočina i sive truleži, može se napraviti i đubrivo koje ubrzava rast biljaka i povećava njihovu otpornost na stresne situacije.
Kopriva je ključna za opstanak leptira, jer je ona glavni izvor hrane za mnoge gusenice. Bez nje, gusenice bi stalno tražile alternativne izvore hrane pa bi tako često nailazile na biljke koje se gaje u bašti.
Piše: Dipl. inž. Zorica Rajačić, PSS služba u Zrenjaninu
