Ako vas put nanese u Atinu, prestonicu Grčke, nemojte da propustite priliku i ne posetite mesto odakle je sve počelo – Akropolj. Već po izlasku iz metroa na stanici Monastiraki, osetićete pulsiranje jednog kosmopolitskog grada – ulicama odzvanjaju različiti jezici, a na svakom koraku sreću se ljudi iz svih krajeva sveta. Bez obzira na geografski položaj, imate osećaj da ste u samom, civilizacijskom, centru sveta, tamo gde se prošlost i sadašnjost prepliću na svakom koraku.
Od podnožja ka krovu Atine
Čim izađete iz metroa na stanici Monastiraki (Monastiraki), dočeka vas lavirint ulica, prepun malih radnji, suvenira, uličnih svirača i mirisa sveže pečenog girosa. Ali iznad svega, i bukvalno i simbolički, uzdiže se Akropolj kao stalni podsetnik da je vreme prolazno, ali velike ideje traju. Ulice su strme, kamene, u nekim delovima i skliske, ali svuda ima života. Table vode ka ulazu u arheološku zonu, a ako pratite kolonu turista sa šeširima i fotoaparatima – na dobrom ste putu. Cena ulaznice za Akropolj iznosi 20 evra u glavnoj sezoni od aprila do oktobra, a u zimskim mesecima samo 10 evra. Ako planirate da obiđete više atinskih arheoloških lokaliteta, isplati se kupiti kombinovanu kartu od 30 evra koja važi 5 dana i obuhvata 7 lokacija uključujući i Stari agoru, Rimsku agoru, Keramikos…
Istorija urezana u kamen
Akropolj znači „visoki grad” i bio je srce drevne Atine. Najslavniji je po Parternonu, hramu posvećenom boginji Atini, zaštitnici grada. Izgrađen u 5. veku pre nove ere tokom Periklove vladavine, Parternon simbolizuje zlatno doba Atine, procvat umetnosti, demokratije i filozofije. Odmah pored je i Erehtejon, hram poznat po karijatidama – ženskim figurama koje zamenjuju stubove. Ovde se, prema legendi, odigrao mitski dvoboj između Atine i Posejdona za prevlast nad gradom. Atinina maslina pobedila je Posejdonovu vodu i tako je grad dobio ime.
Na platou se nekada nalazio i hram Artemide Brauronije, a sve zajedno činilo je kompleks ne samo verski i politički važan, već i arhitektonsko čudo antike.
Atina na dlanu – kolevka demokratije
Kad se popnete do vrha, pred vama se otvara pogled od kojeg zastaje dah. Ceo grad je pod vama, a negde u daljini plavi sjaj Egeja. Tu, na tom kamenu, rodila se ideja demokratije, besedili su Sokrat, Perikle, Demosten. Sama činjenica da stojite na istom mestu gde su nekada koračali oci zapadne misli izaziva posebno osećanje. Jer to nisu samo ostaci građevina, već svedoci istorije koja je oblikovala našu sadašnjost.
Putovanje kroz istoriju ne završava se na „krovu Atine“. Kad se spustite, na Monastirakiju vas čeka sve: od zanatskih prodavnica do modernih barova na krovovima, s pogledom na hram koji ste upravo posetili. Možete da naručite hladnu limunadu ili „frape“, grčki specijalitet od kafe, ili, u zavisnosti od afiniteta, točeni „Mitos“, ili neko od grčkih pive i pustite da se utisci slegnu.
Savet za putnike
Ponesite šešir, vodu i udobnu obuću — pešačenje je nezgodno kad se sunce ozbiljno zainati. Akropolj se najlepše doživi rano ujutru ili pred zatvaranje, kad gužva malo splasne. Ulaz se otvara u 8 ujutru, a leti se zatvara u 20 časova. Table na lokalitetu su na više jezika, ali dodatno znanje ili vodič daju dimenziju više. Ako putujete uz ograničen budžet, dobro je znati da je ulaz na Akropolj besplatan više puta godišnje: 6. marta, 18. aprila, 18. maja, poslednjeg vikenda u septembru i svake prve nedelje u mesecu od novembra do marta. Taj novac možete uložiti u dobar giros ili suvenir sa likom Aristotela. Ako ste već na Akropolju, ne propustite Muzej Akropolja, koji se nalazi na samo nekoliko minuta hoda od samog lokaliteta. Ultramoderna zgrada od stakla i betona čuva najvrednije artefakte sa brda: originalne karijatide, frizove sa Parternona, skulpture koje prikazuju život i mitologiju starih Atinjana. Ulaznica košta 10 evra, a uz kartu dobijate i pristup terasi sa kafićem i fenomenalnim pogledom na sam Akropolj.
Tekst i fotografije: Aleksej Buila
Plaka – najstariji živi kvart Atine
Plaka je jedna od najšarmantnijih četvrti u Atini, smeštena ispod samog Akropolja. Uska kaldrmisana ulica, fasade u bojama sunca, vinske taverne i rukotvorine. Ako želite ručak sa ukusom istorije, svratite u neki od tradicionalnih restorana i naručite musaku, suvlaki ili sarmu u vinovom listu. Ovde se Atina čini kao da nikada nije prestala da diše antičkim ritmom.
U hladu svete masline
Na Akropolju, uprkos surovim letnjim uslovima i ograničenom prostoru, raste nekoliko vrsta drveća koje pružaju dragocen hlad i nose duboku simboliku.
Sveto maslinovo drvo
Najpoznatije drvo na Akropolju je sveto maslinovo drvo, koje se nalazi pored hrama Erehtejon. Prema legendi, boginja Atina je posadila ovo drvo kao dar gradu, što je dovelo do toga da grad ponese njeno ime. Iako je originalno drvo uništeno tokom persijske invazije 480. godine pre nove ere, novi izdanak je iznikao iz istog korena, što je smatrano božanskim znakom obnove i nade. Danas, potomak tog drveta i dalje stoji, simbolizujući otpornost i kontinuitet .
Čempresi
Čempresi su dominantna vrsta drveća na Akropolju, poznati po svojoj otpornosti na sušu i sposobnosti da pružaju hladovinu. Ovi drvoredi ne samo da krase pejzaž, već i služe kao utočište od sunca za posetioce. U antičkoj Grčkoj, čempresi su bili povezani sa žalošću i često su se koristili u pogrebnim ritualima, ali su takođe bili cenjeni zbog svoje trajnosti i lepote .
Bor
Jedan usamljeni bor raste preko puta Erehtejona, pružajući hladovinu i osvežavajući prostor u blizini izvora vode. Bor je u antičkoj Grčkoj bio povezan sa Posejdonom, jer je njegovo drvo korišćeno za izgradnju trirema, ratnih brodova. Prisustvo ovog bora na Akropolju dodaje sloj simbolike i istorijske povezanosti . Iako je vegetacija na Akropolju oskudna, ova drveća ne samo da pružaju neophodan hlad u vrelim letnjim mesecima, već i nose sa sobom bogatu kulturnu i istorijsku vrednost.
