Korijander se u kulinarstvu uglavnom vezuje za azijsko područje, ali u eri globalizma polako se širi na sve kontinente, te više nije nepoznanica ni u našoj gastronomiji i baštama. Polako staje rame uz rame uz stari, dobri peršun. Kao začin koristi se od davnina, a ujedno je veoma lekovit. Koriste se list u svežem stanju i seme, iz koga se cedi ulje, ili samleveno kao začin.
Piše: Biljana Nenković
Korijander (Coriandrum sativum) ili, kako ga kod nas još zovu kineski peršun, prati glas da je najbolji čistač otrova i teških metala iz organizma, koristi se u lečenju anemije, smanjuje holesterol i šećer, utiče na varenje, leči kožne i očne bolesti.
Štiti krompir od zlatice i paradajz od štetočina
Kada se korijander naziva začinom treba imati na umu da se to ne odnosi samo na listove i stablo, koji se upotrebljava u svežem stanju, već i na seme koje se melje i potom koristi. Reč je o otpornoj biljci, koja se u prirodi lako razmnožava.
Korijander se uzgaja u plodoredu. Rano sazreva, pa se može gajiti kao predusev. Strna žita su najbolji predusev za njegov uzgoj, a prilikom odabira mesta sadnje, treba birati biljke sličnih potreba, kao što su to peršun ili bosiljak. Neke biljke, poput lavande, ruzmarina i timijana, utiču na sporiji rast, pa korijander treba smestiti dalje od njih.
Mirođija, poput korijandera, ima cvetove u obliku kišobrana koji privlače korisne insekte, te ih treba saditi jedne pored drugih. Dobre komšije korijandera su i spanać, zelena salata, kupus, kelj i blitva, jer podjednako privlače bubamare koje će uništavati loše štetočine, kao što su kupusov moljac, grinje, krompirove zlatice i lisne vaši. Mahunarke su poželjne pored korijandera, jer obezbeđuju zemljištu potreban azot. Korijander prirodno štiti krompir od zlatice i treba ga saditi kao odbranu od napada od ovih štetočina. Slična je situacija i s paradajzom, a on korijanderu uzvraća hladovinom, jer ova biljka ne voli vrućine.
