U selu Grkinja, u opštini Gadžin Han (u okolini Niša), život i priroda neraskidivo su povezani sa zemljom i njivama. Nenad Nikolić, vlasnik firme “Kujna Nikolić”, već godinama gaji kornišone, a svaki rod za njega je svojevrsni izazov i mala pobeda prirode nad nepredvidivim klimatskim uslovima.
– Ove godine rod je bio jako loš. Rani mrazovi sredinom septembra, tri dana sa temperaturama od 1–2 stepena Celzijusa, uništili su sav cvet. Kornišoni na otvorenoj njivi nisu preživeli. Plastenici su delimično izdržali, ali to je bio jesenji rod, koji se sadi krajem avgusta. Letnji rod, koji se radi od kraja juna do sredine avgusta, bio je okej – ide pre svega za izvoz i industriju. Ali naš rod za zimnicu, bukvalno je podbacio – priča Nenad Nikolić.
Kornišon je zapravo sitni krastavac, ali razlika nije samo u veličini.
– Biljka je ista. Samo se plod klasira. Kod nas imamo tri klase: prva, druga i treća. Prva klasa ide do 3 cm, druga od 3 do 5 cm, treća od 5 do 7 cm. dužine. Svi su kornišoni, a prva klasa ide u teglice i ona je najskuplja. Mi koristimo sortu sitno bradavičastog monolita, a cena zavisi od toga koliko se nađe na tržištu – nema pravila kao kod drugih sorti. Kod kornišona sve zavisi od potražnje – kaže on.
Sadnja i nega biljaka zahtevaju mnogo strpljenja.
– Otvorena njiva daje veći prinos, biljka duže traje. Plastenici omogućavaju brži rod, ali on i brže završava. Prihrana ide kroz vodu, a najvažniji su kalcijum i fosfor. Kalcijum pravi jednake plodove, ako ga nema – plodovi se krive. Letnji rod se sadi početkom juna i rod kreće već za mesec dana. Jesenji se sadi sredinom ili krajem avgusta i stiže u septembru. Biljke sadimo na 30 cm razmaka, postavljamo mrežu uz stubove i krastavac se penje. Ako biljku lepo tretiramo, traje dva do dva i po meseca.
Brzina rasta sitnog kornišona fascinira i samog Nenada.
– Pre podne naraste 1 cm, po podne i 3–4 cm. Berba se vrši svaki dan. Posle berbe ide prskanje da ne bi ušla bakterija, jer drškice ostaju vodenaste i lako mogu propustiti infekciju. Zemlja mora biti bogata kalcijumom, i ako je nema, katastrofa je za prvu klasu.
Upoređujući domaću i inostranu proizvodnju, Nenad kaže:
– Krastavac nije naročito zahtevan, ali traži toplotu, a noćne temperature su presudne. U Vojvodini ga puštaju po zemlji i beru ga na konstrukcijama dok ljudi leže na stomaku. Mi radimo na mrežu – biljka se diže i rod traje duže.
Veći deo roda Nenad prodaje u inostranstvu, uglavnom u Nemačkoj.
– Nemci koriste kornišone i za prehrambenu industriju, ali i za kozmetiku – prave razne preparate i uzimaju samo ono što im treba. U Srbiji uglavnom ide za zimnicu (kiseo) – ceo, rendan, sa šargarepom, sa papričicama. To je zahtevna proizvodnja. Biljka mora da traje dva i po meseca da bi se zaradilo. Cene su otprilike – prva klasa 120–130 dinara, druga malo niže, treća oko 90. Teško je, ali kad biljka izdrži, zadovoljstvo je ogromno.
Kada obilazi svoje njive, Nenad često kaže:
– Svaki kornišon ima svoju priču i trud koji stoji iza njega. Kad biljka izdrži i rod traje, sve se isplati.
Priča o kornišonima iz Grkinje nije samo priča o biljci, već o strpljenju, posvećenosti i znanju koje Nenad prenosi svake godine. Sitni bradavičasti monolit iz njegove njive završava u teglicama i na zimskim stolovima, a iza svakog ploda stoji mesecima pažljivo praćen rad i ljubav prema zemlji.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
