U baštama koje se redovno đubre stajnjakom i u kojima se ne koriste herbicidi, baš tamo gde se povrće gaji u skladu sa principima organske poljoprivrede, buja mnogo korovskih biljaka. Uglavnom to nisu samo korovi već i izuzetno hranljivi i korisni dodaci ishrani. Svi korovi rastu i na okućnicama i travnjacima.
Zajedničko za sve takve biljke je da su kvalitetna organska hrana koja raste nadohvat ruke. Ne traže nikakva ulaganja, a na trpezama mogu da se nađu tokom cele vegetacije. U našim uslovima najčešći jestivi korovi su kopriva, maslačak, tušt, rusomača, crvena detelina, loboda, mišjakinja…
Kada upoznaju njihove nutritivne, a kod mnogih i lekovite vrednosti, mnogi baštovani će ih, berem u nekom krajičku bašte, sačuvati i na trpezu izneti kao svojevrsni delikates.
Tušt (Portulaca oleracea) je jednogodišnja korovska biljka koja se u bašti teško uništava. Najviše mu prija društvo paradajza, u čijoj blizini buja. To je zdrav i veoma koristan korov. Obiluje antioksidantima, a najbolji je biljni izvor omega-3 masnih kiselina. Bogat je vitaminom C, ima i nešto manjih količina vitamina A, B, i E, a od minerala kalcijum, magnezijum, kalijum, gvožđe i cink. Ali, sadrži i povećanu dozu oksalata, zbog kojih ga u „dnevnoj porciji“ ne sme biti više od jedne šake.
U ishrani se koriste mladi, sočni listovi i izdanci koji se, kod raznih naroda, različito pripremaju. Blagog su, kiseloslanog, aromatičnog ukusa, i negde ih dodaju čorbama, sirevima prilikom pripreme „fila“ za pite i gibanice, a najčešće se kombinuju sa ostalim povrćem u salatama. U nekim krajevima se prže i mešaju sa origanom, peršunom, belim lukom, maslinovim uljem i sirom, a mogu da „oplemene“ spanać u varivu.
