Насловна ТЕМЕ ЗЕЛЕНИЛО КОСОВСКИ БОЖУРИ ПОНИКЛИ ИСПОД КУЧАЈСКИХ ПЛАНИНА: Самоникли симбол романсе, части и –...

КОСОВСКИ БОЖУРИ ПОНИКЛИ ИСПОД КУЧАЈСКИХ ПЛАНИНА: Самоникли симбол романсе, части и – Косова

На планини Маљеник изнад села Криви Вир и извора Црног Тимока, на 702 метра надморске висине расте око 2.000 јединки божура у храстовој шуми. Мештани овај божур називају - косовски.

2267

Косовски божур у Србији је законом заштићена биљна врста и може да се бере само у научне сврхе. Тако је бојазан ботаничара да ће будуће генерације за ове божуре знати само из легенди, срећом, неоснована.

Гајимо их по баштама и парковима, опевани су у песмама, али мало ко зна да су косовски божури домаћа, аутохтона врста. Иако се називају косовским, никли су и расту подно Кучајских планина. У свету је познато још 40 врста. Од тога тек пет имају станиште на територији Србије.

У село Криви Вир на Кучајским планинама некада су људи долазили због чувеног сира. Али, од пре неколико година чешће свраћају заљубљеници у божуре. На планини Маљеник изнад тог села и извора Црног Тимока, на 702 метра надморске висине расте око 2.000 јединки божура у храстовој шуми. Мештани овај божур називају – косовски.

Косовски јунаци и црноморска клима

У легенди која се преноси са генерације на генерацију тврди се да су божуре на падине Кучајских планина донели косовски јунаци после боја, те да одатле и потиче име. Научници, пак, тврде да су божури одувек на овим просторима, јер траже сунце, а не могу без заједнице с храстовом шумом. Ово станиште им погодује, јер воле црноморску климу, која досеже до ових планина.

Кучајски и косовски су исти – српски божур

  • Ово је обичан, српски божур. Аутохтона је саморастућа биљка, која на овом простору живи у заједници с храстовима. Одувек је овде, само што то многи нису знали, док мештани нису обавестили шумаре, а ови стручњаке и научнике. Десет година сам проучавао флору и фауну Косова и Метохије. Са својим студентима посећивао сам божуришта, где се одиграла Косовска битка. Тамо су божури исти као ови овде – црвени. Божура има много врста, па постоји планински, дивљи, такозвани гороцвет, чак и водени божур. Преко пута овог места, на Самањцу, расте розе божур, али је јасно да божурима овај крај као станиште изузетно одговара, што је реткост у Србији – навео је својевремено Новица Ранђеловић, некадашњи професор Природно-математичког факултета у Нишу, Одсека биологија с екологијом.

Обавезан у младином букету

За оне који се баве значењем цвећа, божур представља романсу и романтичну љубав. Када млада бира цвеће за свој букет, саветује се да обавезно у њега уврсти и божуре, јер симболизују срећан брак. Због гордог држања, боје живота, лепоте и раскоши, црвени божур симболише част и богатство. Код нас је божур познати симбол Косова.

Овај стручњак додао је тада да је божур ретка биљка у Србији и да га у свету има само у јужној Европи, појединим деловима Америке и Азије. Најпознатија врста код нас је обичан божур. Највише га има у околини Зајечара, Књажевца, Ниша, Беле Паланке, Пирота и Бабушнице. Ситнолисни божур је најређи. До скоро се веровало да расте само у Делибратској пешчари, али су млади истраживачи пронашли једну популацију на Видличу код Пирота. Један такав пронашли смо у Петровцу код Крагујевца на имању Драгана Петковића.

Такозвани косовски божур у Србији је законом заштићена биљна врста и може да се бере само у научне сврхе. Тако је бојазан ботаничара да ће будуће генерације за ове божуре (Paeonia peregrina) знати само из легенди, срећом, неоснована. Божури на обронцима Кучајских планина, у храстовој шуми, као највећем станишту, срећом, више нису угрожени, а ботаничар др Властимир Стаменковић из Лесковца рекао је да се ова биљка, али у мањем обиму, може наћи само још код Димитровграда и Љуберађе.

 И лек и отров, и царски и баштенски

 –  Лековита својства божура одавно су позната, али је овај цвет и отрован. Јер, кажу ботаничари, свака биљка може бити и лек и отров – зависи од тога у чијим се рукама нађе. Јаркоцрвена боја цветова упозорава на то да ипак треба бити опрезан. Сви делови биљке могу се користити за лечење: од корена, до латица и семенки. Помаже код нервне напетости, епилепсије, хистерије, упала мокраћних и жучних канала.

Међутим, постоје и друге биљне врсте које такође имају иста лековита својства, тако да божуре с Кучајских планина можемо поштедети од брања. Митологија нам каже да је божур назван paeonia по грчком богу Пеону који је том биљком од епилепсије излечио Плутона.

  • Тачно је да је лековит – изјављивао је др Стаменковић – али мора веома пажљиво да се користи. Лечи бронхијалне нападе код деце, мада су због нестручног коришћења забележени и смртни исходи. Пажљивом употребом може да регулише нередован циклус и крварење код жена, користи се за лечење жутице, упале мокраћних канала, као и против епилепсије, хистерије и смиривања нервног система.

Воли сунце, а не може без храста

Поред божура који расте у Источној Србији, постоји и банатски у Делиблатској пешчари, обичан с Таре и Косова, мушки и ситнолисни божур. Цветови божура коришћени су некада за фарбање тканина, што их је доста проредило у природи. Међутим, највећи узрок њиховог нестајања је уништавање и проређивање храстових шума. Божури воле сунце, али нестају када остану без храста у близини.

Божури се, иначе, преко 1.300 година узгајају у Кини. Кинези га називају и царским цветом, јер је украшавао вртове и палате владара. Божур се данас све чешће гаји у баштама као раскошни грм, чија висина може да досегне и до једног метра. За разлику од дивљег, даје прелепе цветове беле, розе, жуте, љубичасте и јаркоцрвене боје. Почиње да цвета у мају и краси дворишта све до краја јуна. Његови лоптасти цветови могу бити и до 25 центиметара у пречнику.

Божур је трајница и на једном месту може да опстане деценијама. Размножавање се обавља у јесен, на крају вегетације, или у рано пролеће. Одвојени део божура мора да има по три вегетативна врха. Размножава се резницама и положеницама. Гаји се у полусенци и одговара му плодно, умерено влажно и песковито земљиште. Није љубитељ киселог супстрата и не воли претерану влагу.

Драгуљ раскошних цветова захтева и стрпљење, јер од садње до првог цветања понекад прође и неколико година.

Б. Ненковић

Добро јутро број 575 – Март 2020.