Suillellus (kovare) su rod gljiva iz familije Boletaceae i sve do 2014. godine su bile svrstavane u rod Boletus kada je, napretkom molekularnih analiza, utvrđeno da, zapravo, predstavljaju zaseban rod gljiva. Osnovne karakteristike roda Suillellus su:
– imaju karakterističan izgled pečurke (drška, šešir…),
– himenijum se sastoji od cevčica, a spore se rasejavaju kroz pore na njihovom kraju,
– meso im je žute boje i smesta poprima plavu boju pri povredi,
– meso pri bazi drške je karakteristične boje cvekle,
– pore na himenijumu su jarko narandžaste do crvenkaste,
– mrežica na dršci može biti i ne mora biti prisutna.
Sve gljive iz ovog roda su uslovno jestive što znači da je potrebna prethodna termička obrada pre nego što se može koristiti u ishrani. Obično je dovoljno da se gljiva prokuva petnaestak minuta u ključaloj vodi koja je blago posoljena. Voda se na kraju odliva, a gljiva dalje sprema po želji.
Iako mnogi sakupljači ove gljive cene i svrstavaju ih u isti rang sa pravim vrganjima, mnoge ljude odbija činjenica da menjaju boju pri povredi što je, tradicionalno, pripisivano jedinom otrovnom vrganju, ludari. Ne spadaju u komercijalnu grupu vrganja.
Kovara
Šešir ove gljive (Suillellus luridus) je 3 do 15 (22) cm širok, prvo je polukuglast, zatim je otvoren, skoro je gladak, po vlažnom je vremenu lepljiv i sluzav. Prilično je promenljive boje: žuto-smeđ, svetlosmeđ, tamnosmeđ, sivo-smeđ ili je maslinast, baršunast, na pritisak poplavi, između mesa i cevčica je crven. Drška je 4 do 20 cm visoka i 1 do 5 cm debela, puna, najčešće je valjkasta, na vrhu je tanja. Osnova je žuta, često je sa crvenkastom nijansom, prekrivena je sa istaknutom crvenkastom, crvenkasto-smeđom ili tamnosmeđom mrežicom, na bazi je obično tamnija i s crvenkastim mrljama.
Rupice/cevčice su vrlo sitne, okrugle, najpre su žute, zatim su žuto-narandžaste do gotovo tamnocrvene; cevčice su slobodne ili zaokružene uz dršku; crvene, na prerezu ili na dodir poplave, lako se odvajaju od baze šešira.
Meso je debelo, čvrsto, žuto do sivkasto-žuto, na prerezu odmah postaje plavo-zelenkasto, zatim crno-plavo, u dnu drške je crvenkasto (boje cvekle); miris je prijatan na gljive, a ukus je blag.
Plodonosi tokom leta i jeseni u belogoričnim šumama i parkovima u simbiozi sa različitim belogoričnim drvećem.
Ova gljiva je uslovno jestiva. Potrebno je pre upotrebe prokuvati u ključaloj vodi, a vodu prosuti. Tako spremljena gljiva se može dalje koristiti kao i obični vrganji.
Piše: Momčilo Daljev
Foto: Stevan Baluban
(Novembar 2026.)
