Sima Kovačević iz Suseka do pre šest godina u štalama je imao krave. Zbog nestabilnog tržišta kravljeg mleka odustao je od ovog posla. Hteo je da se bavi ovčarstvom, ali na nagovor prijatelja prevagnuo je uzgoj koza. Sada ih u stadu ima više od 100. Na muži je ove godine imao 60 grla, koja su dnevno davala 90-100 litara mleka.
– Ne praktikujem dohranu, koze su na pašnjaku i zadovoljavam se da pomuzem 2-3 litre mleka po kozi, kaže ovaj uzgajivač koza i proizvođač kozjeg sira.
Na pitanje koje rase se nalaze u njegovom gazdinstvu, on kaže da ima svega. To znači da ih ukršta. Prvo meleženje počeo je da radi sa balkanskom, sanskom i alpskom kozom.
– Sada su tu i anglonubijske i burske koze. Anglonubijske koze imaju jako kvalitetno mleko za proizvodnju sira. Ali, kod nas nisu priznata rasa pa ne mogu da ostvarim pravo na subvencije. Nadam se da će to biti rešeno kao u govedarsrstvu, gde svako krupno grlo dobija subvencije, kaže Kovačević.
Naglašava da se ne može reći da je velika potražnja za kozjim sirevima jer ljudi imaju dosta predrasuda o kozjem mleku i mesu. Ali, ipak je reč o delikatesima.
-Pravim tri vrste sira – sitni, takozvani švapski sir, podlivani mladi i od pasterizovanog mleka, kuvani sa dodatkom limunske kiseline ili sirćeta. Koristim dosta začina koje dodajem u sve tri vrste. Tu mislim na aromatično bilje poput bosiljka, majčine dušice i slično, a ove godine ubacio sam i sušeno voće – aroniju, višnju i borovnicu, priča Sima.
Prema njegovim rečima, kada se u obzir uzme period laktacije, prve količine mleka dobijaju se već krajem marta. U tom periodu za proizvodnju kilograma sira potrebno je 7-8 litara mleka. Kako se približava leto i mleko je slabijeg kvaliteta, ali se dobija veća količina, za neke sireve potrebno je čak i 12-13 litara mleka, a u poznu jesen dovoljno je 4-5 litara.
Poljoprivredno gazdinstvo Kovačević raspolaže sa 10 katastarskih jutara zemlje, na kojoj se proizvodi hrana za ishranu koza tokom zime.
Svoju robu plasira na sajmovima hrane, bazarima i noćnim markerima. Na klasične pijace ne ide jer prodajom nije bio zadovoljan, kao ni visokom cenom pijačarina. Uglavnom se, kako kaže, drži Novog Sada.
Na pitanje da li se od ovog posla može živeti, ovaj domaćin kratko kaže da ne može.
-Ako neko želi da se bavi ovim poslom i isključivo živi od njega, potrebno je da ima 50-70 koza po članu domaćinstva. I opet je pitanje kako preživeti zimu, kada nema drugih prihoda. Bukvalno, kada prestanem sa mužom, nemam mleka. A kada nema mleka, nemam ni dinara. Moje domaćinstvo broji 5 članova – supruga, ja i troje dece. To znači da od ovog stada za život imam ja i da pomažem jedno dete. Drugo dvoje dece i supruga su zaposleni.
S druge strane, ako bih povećao stado na 300-400 koza, ne bih mogao da prodam sve svoje proizvode, kaže Sima Kovačević.
Cena mladih sireva je 1.000 dinara za kilogram, a onih starijih 2.500. Iako su cene sireva iste kao i prošle godine, sada je potrošačima ova roba skupa, što nije bio slučaj lane.
– Nemaju ljudi novaca, kratko objašnjava Sima.
Sireve prodaje stalnim mušterijama. Oni preko društvenih mreža prate gde Sima donosi proizvode. Sem toga, svake subote u Novom Sadu sireve donosi na kućnu adresu.
Tekst i foto: Jasna Bajšanski
