Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД KRAJ BERBE: Obraše se vinogradi dole kraj Topole…..

KRAJ BERBE: Obraše se vinogradi dole kraj Topole…..

805
Фото: Б. Ненковић

Dok nadgledaju vrenje tek obranog grožđa i čekaju dobra vina, Topolci slave kraj berbe. To slavlje zvanično nosi ime Oplenačka berba, ali u Šumadiji ga jednostavno zovu Vašar u Topoli i uvek se održava u prvoj polovini oktobra. Na ulicama male varošice tada nema automobila, već načičkanih tezgi sa voćem, rakijama, mladim vinima, zemljanim loncima. Okreću se ražnjevi, iznosi tek sušeno voće, spremljena zimnica, drvenarija, zemljani lonci, med… Sve ono što pod Oplencom uspeva.  

Ove godine Oplenačka berba održava se od 11. do 13. oktobra. Biće to 56. put da se odaje počast vinu i grožđu, po kojima je ovaj kraj prepoznatljiv. Svaki Vašar u Topoli počinje nezvaničnom himnom manifestacije „Obraše se vinogradi dole kraj Topole“. Začuju se pucnji iz Karađorđevog topa i tada krene reka ljudi i, kako bi rekao čuveni Dobrica Erić u svojoj pesmi – „a u Topoli, šta ti duša želi i voli“.

U Topoli kraj berbe grožđa nikada ne slave sami. Uvek sa gostima, kojih je bar deset puta više nego što varošica ima stanovnika. Ovo je prema zvaničnim podacima treća turistička manifestacija u Srbiji po posećenosti i značaju. Prošle godine Vašar je posetilo više od 150.000 posetilaca iz zemlje i inostranstva.

Foto: B. Nenković

Zbog čega je Vašar postao tako uticajan sabor narodnog stvaralaštva? Kažu u Topoli da je za to najviše zaslužna istorija, od Karađorđa, njegovih potomaka, pa sve do vrednih voćara i vinogradara koji su brežuljke šumadijske Toskane pretvorili u vinske etikete o kojima svet  uveliko priča. Koliko daleko su stigli govori podatak da su vina iz 14 šumadijskih vinarija našla mesto u stalnoj postavci u muzeju u Bordou. I to baš u gradu koji je poznat kao svetska prestonica vina.

Jer, na Oplencu imaju izreku – „Ko dobro grožđe i vino voli, neka zida kuću u Topoli“. Izreka potiče još s početka 20. veka kada je kralj Petar I Karađorđević baš tu zasadio vinograde i počeo da zida jedan od najmodernijih vinskih podruma tog vremena u Evropi. Mnogo godina kasnije, iako je čuveno Oplenačko vinogorje bilo desetkovano posle Drugog svetskog rata, organizovan je i prvi vašar u Topoli posvećen grožđu i vinu. Istine radi, postoje podaci da je vašar začet još za vreme kralja Aleksandra Karađorđevića. Kako bilo, ovaj skromni vašar prerastao je u jednu od najvećih turističkih manifestacija.

Sama reč vašar  je sinonim za bogatu narodnu svetkovinu. Na Oplencu se održava kao znak da vino i grožđe krepe zdravlje i da su oduvek bili izvor snage umornom seljaku. Uz dobro jelo i mlado vino, igru i pesmu, predahnu pre nego što počnu da u zimskim mesecima neguju napitke u bačvama.  Vesele se na Vinskom trgu, duž ulica od Karađorđevog grada do Oplenca.

Zamisao da tradicionalni vašar, karakterističan za centralnu Srbiju, bude tek obeležavanje jedne faze u vinogradu, na svu sreću se očuvala. U ovom veku, ova manifestacija ima sasvim drugu svrhu. Od vinograda i voćnjaka ovde živi 3.200 domaćinstava. Toliko ih je, naime, registrovanih i njihova proizvodnja nije zanemarljiva.

– Pod vinogradima je 800 hektara, pod voćnjacima još 6.500 hektara. Godišnji izvoz voća je 25.000 tona za Rusiju, u vrednosti od oko 20 miliona evra. Tu se ne računa dobit od vina, koja nadmašuje sva naša očekivanja – kaže nam Dragan Jovanović, predsednik Skupštine Opštine Topola.

U ovom kraju ima desetak profesionalnih i savremenih vinarija, od kojih su pojedine stigle do samog vrha vinske scene Evrope i sveta. Njihova vina prodaju se od Kalifornije do Japana sa oznakom zaštite geografskog porekla. Osim profesionalnih vinarija, draž vašara je što na stotine domaćina i malih podruma izlažu svoje voće i vina.

Voćar i vinogradar iz Gornje Trnave Dragan Jovanović, izlaže već 20 godina na Oplenačkoj berbi i uvek na svom štandu ima na desetine vrsta pića, od vina, likera, do domaćih sokova. Na osnovu iskustva otkriva sopstvenu statistiku.

– Zabluda je da žene kupuje likere, a muškarci vina i rakije. Malo je obrnuto – kaže on.

Na nekoliko stotina tezgi svako pazari šta želi. Novina je samo u kreativnosti i što se za štand na ovoj manifestaciji otimaju i Vojvođani. Kažu da uz vino dobro ide suvo meso, te Aleksandar Bajić iz Kaća već desetak godina  redovno dolazi iz ravnice da prodaje svoje delikatese od mangulica.

Foto: B. Nenković

Ali,  nadomak Vašara u Topoli su istorijska mesta koje svako može da obiđe i da predahne od ponude. Na vrhu Oplenca, među zelenilom je jedan od najlepših evropskih mauzoleja-crkvi. Unutrašnjost crkve čine mozaici sačinjeni od oko 40 miliona kockica u 15.000 nijansi boja. Zajedno  čine figure reprodukovanih  najlepših freski iz 60 srpskih manastira. U crkvi je kripta u kojoj počivaju 22 člana dinastije Karađorđević.

Izgradnja crkve je započeta 1910. godine, a prvobitna zamisao njenog ktitora, kralja Petra I, bila je da se na zidovima crkve urežu imena svih srpskih vojnika poginulih u balkanskim ratovima. Od te ideje se odustalo, jer je samo u Prvom svetskom ratu stradalo oko 350.000 ratnika. U blizini je i kuća kralja Petra, sa značajnom istorijskom postavkom i jedinstveni zaštićeni park-muzej.  

U podnožju Oplenca je prvi Karađorđev grad koji je osnovao posle oslobođenja od Turaka, njegova crkva i konak sa kulom. U obližnjem selu je i Gorovička crkva u kojoj se Karađorđe venčao sa Jelenom na mesne poklade 1786. godine.

Foto: B. Nenković

Osim istorijskih mesta, u prestonici srpskih čokota, mogu se posetiti sve vinarije u ovom kraju i od domaćina lično pazariti vino.

– Naš vašar je postao brend. Od 1958. godine nosi službeni naziv Oplenačka berba, ali i dalje će ljudi iz okoline reći da idu na vašar u Topolu. Dolaze ljudi  iz cele Srbije da probaju vino i da ga pazare za slavlja u zimskim mesecima. A uz vino i grožđe ima svega, što se kaže, kao na vašaru. Alatke za domaćinstvo, vile, lopate i motike, ulari, amovi za konje, zimnica, ručno pleteni džemperi. Mi kažemo da je to i sabor narodnog stvaralaštva, a izvorno je to u stvari jedan lep, veliki vašar, koji je postao brend i nije izgubio svoj smisao. A to je za jedne poslovni potez, a za druge  dan za odmor i malo uživanja – kaže na kraju razgovora Dragan Jovanović.

Vašar nije zanimacija, već ekonomija

Vašari u Srbiji doživeli su procvat u 19. i 20. veku. Neki od njih održavaju se u crkvenim i manastirskim portama. Nekada su ova okupljanja imala i socijalno-društvenu konotaciju, jer je na vašaru trebalo biti viđen ili se informisati o novostima iz svog kraja.

Ali, najvažnija konotacija – ekonomska, ostala je do danas. Iako vašar sada bije glas da je pretrpan svakojakim stvarima za prodaju, pa i gomilama polovne garderobe i tehnike, te da je sve to pokvarilo utisak o izvornom značenju okupljanja, reklo bi se, bar kada je reč o Topoli, da to nije istina.

Još malo istorije!

Kamenito brdo Oplenac, u srcu Šumadije, obraslo je krivim šumama hrasta (Quercus). Naziv Oplenac potiče od reči oplen – delovi seljačkih kola, koji se prave od drveta iz ovih šuma. Obližnje mesto dobilo je ime po topoli (Populus alba), dok naziv Šumadija znači zemlja šume. Danas, umesto šume, brežuljke prekrivaju vinogradi i voćnjaci.

B.N.

Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.