U našim uslovima, kao drugi usev uspešno se proizvode krastavci za turšiju i za industrijsku preradu, najčešće oni sitnih plodova u tipu kornišona. Tikvice se uglavnom koriste kao sasvim mlade, za grilovanje, pohovanje i varivo.
Kada se skine prethodni usev, ko ima „na kamari“, unese zgoreli stajnjak, svež nikako, i mineralno đubrivo, i parcela se obradi. Za tikvice stajnjak se unosi u kućice, dok se za krastavce njiva đubri po celoj površini, a izuzetno, kada ga ima malo, u brazde ili kućice. Mineralno đubrivo se unosi pred samu setvu, obično su to klasične “tri petnaestice” i za hektar valja obezbediti 400 do 500 kilograma.
Ovo povrće može da se seje sve do kraja prve dekade jula. Ipak, treba nastojati da to bude što ranije. Kornišoni se seju u redove, na razmaku 80 do 90 cm, dok je biljka od biljke udaljena 10 do 15, a može i u kućice na razmak 100 x 50 ili 80 x 50 centimetara, s tim što se u jednu kućicu poseju tri-četiri semenke.
Tikvice se nikada ne seju u redove, uvek u kućice na razmaku 120-150 x 60-80 centimetara. Seje se više semenki, ali se posle formiranja prvih listova ostave dve najrazvijenije. Muskatna i uljana tikva traže veći razmak, i to 2 x 1 ili 3 x 1 metar.
Ovo povrće nije previše zahtevno, ali je biljkama neophodno redovno okopavanje, navodnjavanje i zaštita od bolesti i štetočina. Osetljive su na pepelnicu i plamenjaču, posebno krastavac, i o tome treba voditi računa. Pošto se zalivaju, u uslovima visoke vlažnosti i temperature, stvaraju se idealni uslovi za razvoj ovih bolesti. Najbolja zaštita je preventivna, do berbe, kada se koriste fungicidi sistemičnog delovanja.
Kada počne berba, plodovi se, zbog klasiranja, beru svaka dva-tri dana, a usev štiti posle berbe, fungicidima kratke karence. Važno je da se od plamenjače zaštiti i naličje listova, na kojima se ova bolest i razvija. U baštama se mlaznica okrene i naopačke pa mlaz ide i od gore preme dole i obrnuto. Tako se ravnomerno štiti i lice i naličje.
Piše: Svetlana Mujanović
