Za povrtare maj je mesec kada se u bašte najviše ulaže. Valja obezbediti đubrivo, seme, hemijske preparate za zaštitu…
U ovom periodu povrće traži i najviše živog rada. Vredne ruke treba da stignu da poseju vrste koje vole toplu zemlju i vazduh, da rasade takozvano toploljubivo povrće, okopaju, ali i da pokupe prve plodove iz jesenje ili rane prolećne setve.
Rasađivanje salatnih sorti
U povrtarskom svetu reklo bi se da je krastavac veliko zakeralo. Mnogo toga mu prija, ali mu i svašta smeta.
U prolećnoj setvi, a to je krajem aprila – početkom maja, seju se salatne sorte, dok se u postrnoj gaje isključivo kornišoni. U baštama i na okućnicama gaji se najčešće iz rasada, a rasađuje se obično u prvoj nedelji maja, kada prođe opasnost od kasnih prolećnih mrazeva. Najbolje je da se sačeka da se zemljište zagreje do 18 stepeni.
Ovo povrće nema velike zahteve prema svetlosti ali traži česta zalivanja i bogato zemljište. Zbog toga, pre setve ili rasađivanja, u zemljište valja uneti dosta zgorelog stajnjaka. Potreban mu je četvorogodišnji plodored.
Bez navodnjavanja – nerentabilan
Vreže krastavaca mogu puzati po zemlji, a mogu se podići na plastičnu mrežu koja se pričvrsti na pritke, što je mnogo praktičnije i ekonomičnije kada se ovo povrće gaji na okućnici i u malim baštama. U takvoj proizvodnji plodovi su čistiji, zdraviji, a zdravije su i biljke jer je bolje provetravanje.
