Poljoprivrednici u Srbiji za nabavku mineralnih đubriva u mogućnosti su, po rečima ministra Branislava Nedimovića, da podignu kredite s nula odsto kamate. Rok otplate kredita je tri godine, uz grejs period od godinu dana, a biće odobreni bez hipoteke, bez papirologije i sve u toku jednog radnog dana. Koliko to poljoprivrednicima znači, da li mogu da se upuste u takve poduhvate i kako kredit vratiti za Dobro jutro govorio je Jovica Jakšić predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
– Poljoprivrednici, kojima je poljoprivreda osnovna delatnost, nisu u mogućnosti da sami finansiraju kompletnu svoju proizvodnju. Mnogi prate dešavanja na berzama, pa ako im je mala cena njihovih proizvoda, ostavljaju ih na čuvanje, čekaju bolju veću cena i zadužuju se. Njima ostaju na raspolaganju dve mogućnosti:
1. da uzimaju repromaterijal od ugovarača proizvodnje sa klauzulom vraćanja po skidanju svojih useva ili do kraja kalendarske godine, gde bi ih repromaterijal koštao skuplje 5 do 10%
2. ili putem kredita kod poslovnih banaka gde se kamate kreću od 1 do 5% na godišnjem nivou – objasnio je Jakšić po kome najveći problem predstavljaju oni kojima je poljoprivreda sekundarna delatnost, ali uredno konkurišu za sve subvencije, dok im kredit, realno, nije ni potreban.
– Poljoprivreda je delatnost gde se jako teško može kompletna proizvodnja finansirati iz svojih sredstava, zbog toga postoji potreba za zaduživanjem. Poljoprivrednici kojima poljoprivreda nije osnovna delatnost su u puno boljem položaju i većina njih ne mora da se zadužuje da bi finansirala svoju proizvodnju, pošto imaju i druga primanja – onome ko nema druga primanja, a ima veliko imanje ili uzima zemlju u zakup, kredit je neizbežna opcija.
Cene đubriva dvesta odsto više nego prošle godine
Srbiji je za zimsku prihranu potrebno oko 600 000 tona azotnog mineralnog đubriva, koje je prošle godine u ovo doba koštalo 40 dinara po kilogramu ili 330 evra po toni. Ove godine cena đubriva je skočila 200 odsto i sada 140 dinara po kilogramu, što je 1200 evra po toni. Jovica Jakšić misli da bi udruženi poljoprivrednici mogli da dobiju nižu cenu azotnog đubriva od ponuđenog ukoliko bi uzimali direktno od uvoznika. Trenutna cena na berzi je 860 evra po toni bez poreza na dodatu vrednost.
– Na površinama koje ja obrađujem, oko 200 hektara ratarstva, gde je više od 80% zakup, potrebno mi je preko 200.000 evra da bih platio zakup i zasnovao proizvodnju. Za 50 hektara zasejanih pšenicom potrebno mi je oko 13 tona đubriva, što je po tržišnim cenama oko 10.000 evra, i još 40 tona za druge useve – što dovodi do toga, kako kaže Jovica da poljoprivrednici bukvalno jedva preživljavaju.
– Kod većine poljoprivrednika kojima je to jedini izvor prihoda poljoprivreda je nasledna delatnost, tj. nastavili smo sa onim što su naši dedovi radili, kako su oni živeli od poljoprivrede tako i mi sada živimo, veoma teško, tako reći preživljavamo. Zbog toga bi bilo najbolje da se poljoprivrednici udruže i da se dogovorimo sa uvoznicima azotnog mineralnog đubriva kolika nam je količina potrebna i po kojoj najpovoljnijoj ceni možemo da ga dobijemo. Tako bismo bismo izbegli trgovce i ogromne marže koje imaju – zaključuje predsednik Nezavisne asocijacije poljoprivrednika Srbije.
Jovica Jakšić smatra da bi trebalo razlučiti ko su „stvarni poljoprivrednici“, a ko su oni kojima je to dodatna delatnost. Oni kojima je to dodatna delatnost je i 20 evra subvencije dosta.
– Srbiji je neophodan nov zakon o poljoprivredi koji će definisati kome je poljoprivreda osnovna delatnost a kome dodatna. Tim zakonom će biti regulisan iznos subvencija, gde poljoprivrednici kojima je poljoprivreda osnovna delatnost ne bi trebali da imaju manje subvencije od 200 evra po hektaru. Sve je poskupelo, gorivo je preskupo, sada i đubrivo. Šta je četiri hiljada po hektaru subvenicje? Ne možemo svake godine da donosimo uredbe. Kada se to bude rešilo nadamo se da će se i naš položaj popraviti – rekao je Jakšić.
Zorica Dragojević
Foto: Privatna arhiva
