Mladi krompir je ukusniji i „zdraviji“ od starog, jer njegov šećer još nije postao skrob.
Sadrži i vitamin C, vitamine grupe B, gvožđe, kalijum, magnezijum, mangan, ali svi ti dragoceni sastojci se nalaze u kori i neposredno ispod nje i prilikom pripreme starog krompira se ljuštenjem gube.
Krompir potiče iz Perua i, reklo bi se, to je najveći putnik u povrtarskom svetu jer se odomaćio u svim delovima naše planete. Mlad, star, pržen, kuvan, kao prilog ili deo salata, nalazi se u jelovnicima svih naroda sveta.
Retke su osobe koje ne vole krompir, posebno mlad. Rumeni mladi krompirići ozare lica čak i beba koje tek razaznaju šta se to nalazi u tanjiru. A svi jedva čekamo maj, kada će se na pijačnim tezgama pojaviti onaj domaći, sa nežnom ljuskom, koji još miriše na zemlju u kojoj je bio skriven do pre nekoliko sati.
A šta za ovu poslasticu kažu nutricionisti i osobe koje su zadužene da brinu o našem zdravlju?
Krompir se ubraja u ne baš zdrave, ali omiljene namirnice. Kada je reč o mladom krompiru, on je nešto „zdraviji“ od starog, jer njegov šećer još nije postao skrob. Ono što ga čini neodoljivim je njegov ukus, kao i tanka, hrskava korica kada se isprži. Baš zbog nje, prilikom kupovine valja birati krompiriće koji su čvrsti, bez oštećenja, koje je pre pripreme dovoljno samo protrljati grubljom stranom sunđera, dobro oprati i pržiti.
Krompir je bogat ugljenim hidratima i skrobom, ali sadrži i vitamin C, vitamine grupe B, gvožđe, kalijum, magnezijum, mangan… Ali, svi ti dragoceni sastojci se nalaze u kori i neposredno ispod nje i kod pripreme starog krompira se ljuštenjem gube. To mladi krompir čini zdravijim u ishrani, pa čak i u pripremi dijetalnih obroka. Poređenja radi, 100 grama mladog krompira sadrži 58 kalorija, oko tri grama proteina, 12 g ugljenih hidrata, masti u tragovima, određene količine vitamina, mikro i makro elemenata, a najviše je vode, čak više od 83 g.
Piše: Svetlana Mujanović
