Насловна ТЕМЕ ПОВРЋЕ Krompir traži dosta kalijuma i vode

Krompir traži dosta kalijuma i vode

1183

Kada je reč o prihrani zemljišta za sadnju krompira, najpre je neophodno uraditi analize kako bi se utvrdilo sa kakvim zemljištem se raspolaže pre momenta sadnje. Moguće je unositi đubrivo u osnovnoj i predsetvenoj pripremi, kao i u momentu sadnje lokalno jedan deo.

– Krompir je biljka koja traži dosta kalijuma. Taj odnos u čistim hranivima po hektaru u zavisnosti od sorte, tipa zemljište i klime. Generalno potrebno je od 200 do 220 kilograma azota, 150 kilograma fosfora i oko 300 kilograma kalijuma po hektaru. Treba izabrati takvu formulaciju đubriva koja ima dosta kalijuma. U skladu s tim najveći deo se primenjuje predsetveno, jedan deo do 40-50 odsto u redove i ostatak azota neophodan do 200 kilograma može se primeniti u momentu ogrtanja ili u kasnije u fazama, zavisno od toga da li se vrši navodnjavanje ili ne – objašnjava profesor doktor Zoran Broćić, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Voda je krompiru jako potrebna. Od momenta formiranja i zametanja krtola, jer sadržaj vlage u zemljištu direktno utiče na broj zametnutih krtola, kaže on i dodaje da ako nema dovoljno vlage krompir redukuje zametanje krtola. Zato da bi se obezbedilo ono što sorta genetičkim potencijalom poseduje, a to je formiranje određenog broja krtola, nephodno je u momentu zametanja krtola, a to je od 20 do 25 dana od nicanja krompira da se startuje sa zalivanjem, te da se takva vlažnost zemljišta drži na nivou na 80-85 odsto od poljskog vodnog kapaciteta.

– Dve stvari su veoma bitne. Zalivna norma i učestalost zalivanja. Zalivna norma je ono što damo po jednom zalivanju, a to treba da bude od prilike što ispari vode tri-četiri dana, u zavisnosti od spoljašnje temperature. Zalivna norma se kreće od 15 do 25 litara, a učestalost zavisi od temperature i količine padavina. Danas se uglavnom ide na što češće zalivanje, kako bi se hladilo i zemljište jer za optimalno nalivanje krtola traži niže temperature, nego druge biljke. Neki optimum je 18-20 stepeni što je teško postići, naročito u ravničarskom rejonu. Ipak, to učestalo navodnjavanje može donekle da reguliše i temperaturni režim zemljišta i zone gde se formiraju krtole – pojašnjava profesor doktor.

Na višim temperaturama formiranje krtola i prinosi smanjuju se, a na temperaturi višoj od 30 °C rast krtola potpuno prestaje.

Piše: Zorana Ljubojev

Pred vama je svih 20 džepnih knjiga iz serijala „Moj voćnjak“, „Moj povrtnjak“, „Moj vinograd“ i „Moje cveće“. Knjige u formatu 16x12cm u punom koloru na 64 strane, lake za korišćenje i uvek pri ruci.

Moj voćnjak će vas upoznati kako da krenete i počnete da formirate svoj zasad, pripremite zemljište, odaberete voćnu vrstu.

Tu su i Jabuka, Višnja, Trešnja, Kruška, Borovnica, Jagoda, Malina, Leska, Šljiva, Kajsija, Ruža, Paradajz, Paprika, Krompir, Krastavac, Grašak, Pasulj, Lukovi i Vinograd.