Cena krompira u Srbiji veća je 293 odsto nego u aprilu prošle godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Cene poljoprivrednih proizvoda u proseku su povećane za 30 odsto.
Na užičkoj pijaci sezonskog voća i povrća u izobilju, ali krompira koji je na ceni, čini se, najmanje. Za kilogram tek pristiglog, mladog krompira treba izdvojiti od 120 do 150 dinara, dok i stari drži sličnu cenu.
Uglavnom veoma tražen na pijacama je ivanjički krompir. Karaklajići na 1.000 metara nadmorske visine pod tom kulturom imaju tri hektara. Kažu, zbog nesigurne proizvodnje moraju da kombinuju stočarstvo sa uzgajanjem maline i krompira.
– Kad bi bila cena kao ove godine, ovog proleća 40-50 dinara, moglo bi da se funkcioniše. Jeste sve poskupelo i gorivo i đubrivo, ali međutim kad bi se zadržavala ova cena mogli bi sasvim normalno da živimo i funkcionišemo – poručuje Miladin Karaklajić, selo Brezova.
U požeškom kraju posle prošlogodišnje suše mnogi su prepolovili proizvodnju i umesto krompira posejali pšenicu. Ipak se nadaju dobroj ceni.
– Ne sijem više mnogo. Samo za sebe, koliko da imam, pa nek bude i 500 dinara i daj bože da bude skup, jer ljudi se muče, to je ogroman teret krompir – poručuje Bratislav Filipović, selo Duškovci.
– Očekujem ove godine dobru cenu krompira, s obzirom da je veštačko đubrivo poskupelo svuda u svetu, znači neće biti nigde jeftine proizvodnje – dodaje Ilija Mirosavić, selo Tabanovići.
Nekada je najveća proizvodnja krompira bila u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, gde se proizvodila četvrtina ukupnih količina u Srbiji. Sada, primat preuzimaju ravničarski krajevi.
– U Vojvodini je moguća potpuna mehanizacija tog poljoprivrednog procesa, došlo je do ukrupnjavanja proizvođača, specijalizacije, ugovaranje proizvodnje sa prerađivačima, takođe im ide u korist – objašnjava prof. dr Zoran Broćić, Poljoprivredni fakultet u Beogradu.
Proizođači u zapadnoj Srbiji kažu da ih godinama prate brojni problemi.
– Odsustvo svake dobre organizacije gde su mali proizvođači udruženi, gde mogu da odgovore zahtevima globalnog tržišta i sa druge stane ogroman uvoz, nekontrolisan uvoz krompira. Nećete verovati ove godine, ja mislim, negde oko 50.000 tona merkantilnog krompira – naglašava Ratko Vukićević, proizvođač iz Guče.
Uz dobru cenu i organizovanu proizvodnju, kažu, i prerada krompira donela bi sigurniji plasman i manju brigu proizvođačima.
Izvor: RTS
Foto: Pixabay
