Krpelj je sićušan parazit koji živi u visokoj travi, na livadama, šumama i drugim površinama sa mnogo rastinja. Najbrojniji je obični šumski krpelj (Ihodes ricinus), ali je zabeleženo još šest drugih autohtonih vrsta. Hrani se krvlju malih glodara pa sve do ljudi.
Ubod krpelja je, uglavnom, bezbolan i na tom mestu nema svraba. Iako je prva pomisao na rizik od uboda krpelja lajmska bolest, ili lajmska borelioza, krpelji mogu biti prenosioci oko 20 različitih zaraza na globalnom nivou.
Savremena istraživanja ukazuju da se period rizika od uboda krpelja više ne ograničava na proleće i ranu jesen, već postoji i tokom zimskih meseci.
Ovim pitanjima posvećen je projekat Talk To Tick, sproveden uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, kojim se bavila grupa naučnika iz pet renomiranih institucija u našoj državi još od 2024. godine.
– Zbog blažih zima, period rizika se više ne ograničava na proleće i ranu jesen – istakla je dr Snežana Tomanović, naučni savetnik u Institutu za medicinska istraživanja Univerziteta u Beogradu. – Krpelj je sve prisutniji u prirodi i postao je svojevrsni medicinski izazov 21. veka. Danas beležimo aktivnost krpelja i tokom zimskih meseci, ukoliko temperature prelaze 5 do 7 °C, što zahteva promenu svesti kod stanovništva, ali i kod medicinskih radnika.
Rizik se najčešće identifikuje sa lajmskom bolešću, malo je onih koji su čuli i za krpeljski encefalitis, rikecijozu, anaplazmozu, babeziozu, krimsku-kongo hemoragijsku groznicu ili kju groznicu. Analize sprovedene na lokalitetima širom naše zemlje potvrđuju da prosečna zaraženost krpelja, uzročnika lajmske bolesti, spiralnim bakterijama iz kompleksa vrsta Borrelia burgdorferi sensu lato na pojedinim mestima dostiže prevalenciju od 25 % do 30 %. Međutim, pored borelija, prisutni su i brojni drugi patogeni od istog zdravstvenog značaja. Poseban naučni izazov predstavlja pojava istovremenog prisustva više različitih patogena u jednom krpelju. Za pacijenta to znači složeniju kliničku sliku, a za lekara teži dijagnostički put. Uzročnika mogu modifikovati imunski odgovor organizma i standardni simptomi bolesti. Srećom ubod svakog inficiranog krpelja ne mora dovesti do prenosa infekcije.
Prema rečima dr Snežane Tomanović, simptom lajmske bolesti je karakteristično koncentrično crvenilo koje podseća na metu, često ne izgleda kao na slikama dostupnim na internetu ili u manjem broju slučajeva potpuno izostaje. Zbog toga, univerzalne preporuke nakon uboda krpelja uključuju pravilno i blagovremeno uklanjanje, što pre, po mogućnosti u prvih 24 časa nakon uboda. U praksi je upotreba mehaničkih sredstava, pincete ili sličnih pomagala za uklanjanje krpelja, ali bez korišćenja bilo kakvih hemijskih sredstava.
Pozitivan nalaz krpelja apsolutno ne znači da je došlo do prenosa infekcije na čoveka ili životinje i nije nedvosmislen razlog za antibiotsku terapiju. Ono što svako ko je imao ubod krpelja treba da uradi jeste da obrati pažnju na svoje zdravstveno stanje okvirno mesec dana od uboda. Na eventualnu pojavu povišene temperature, stanja sličnog gripu, crvenila, osipa, mučnine, vrtoglavice, valja se obratiti lekaru.
Preventiva i pinceta
Tokom boravka u prirodi, potrebno je nositi svetlu odeću dugih rukava i nogavica, jer na taj način lakše uočavamo krpelje. Poželjno je koristiti i hemijska ili prirodna sredstva za odbijanje insekata koje možemo naneti na kožu i na odeću. Nakon povratka iz prirode, neophodno je detaljno pregledati telo, kosu, pazuh, prepone, delove ispod kolena. Tokom dužeg usisavanja krvi, krpelj višestruko povećava svoje telo. Nakon, eventualnog uboda krpelja, ne treba koristiti nikakva hemijska sredstva, već je najbolje što pre obratiti se lekaru, da bi se smanjila opasnost od bolesti. Veštiji ljudi mogu pincetom zahvatiti krpelja što bliže koži, i bez uvrtanja i većeg pritiska polako izvući parazita. Ako se pritisne, krpelj može da izbaci zaraženu krv i tako unese bolest u čoveka.
Piše: Branko Krstin
Foto: Vecteezy
