Prikupljanje plodova leta još uvek traje. Kruške su, kao i ostalo voće, obilno rodile. Jedan od načina da se sačuvaju za zimu je i pravljenje sirćeta. Da bi se dobila ova zdrava i dragocena namirnica prirodnom fermentacijom treba čekati duže nego što je to uobičajeno. Drugi uslov je da kruške nisu prskane.
Lidija Jovanović iz Malog Izvora kod Zaječara pravi sirće od krušaka sa svog imanja. Plodove skuplja u septembru i oktobru. Opere ih, očisti i seče. U bure stavlja samo zdrave delove netretiranih krušaka.
– U puno bure isečenih krušaka naliva se voda, pritisne se i ostavi u hladnoj prostoriji. U januaru sledeće godine sirće se procedi na grubo sito i prebaci u manje bure. Ako je prvo bilo, recimo, 250 litara, drugo je od 60 litara. Proceđenu tečnost potom ostaviti do sledeće jeseni. Za to vreme u buretu će se odvijati fermentacija koja se prepoznaje po sluzavoj gljivi na površini tečnosti. Ona je vremenom sve gušća i veća. U jesen se sirće cedi na sitno sito i prebacuje u još manje bure i kod nas je to posuda od 25 litara. Treba voditi računa da se talog sa dna što manje podiže – kaže Lidija Jovanović.
Naredno filtriranje sirćeta od krušaka je prilikom presipanja u flaše i tada treba koristiti gustu gazu, kako bi tečnost bila što bistrija. Proces pravljenja traje godinu dana, a ponekad i koji mesec duže, u zavisnosti od temperature prostorije u kojoj se ostavljaju burad. Kod Jovanovića je temperatura u podrumu od 10 do 12 stepeni u uobičajeno hladnim zimama.
Sirće ima lepu limun žutu boju. Koriste se kao i svako drugo za salate. Zbog obilja vitamina i minerala preporučuje se ujutru jedna kašičica sirćeta sa medom u čaši vode na prazan stomak.
Tekst i foto: Biljana Nenković
