Divlja svinja u fokus javnosti obično dospe kada se na farmama domaćih svinja pojavi svinjska kuga. Istina je da ova divlja životinja prenosi ovu bolest, najčešće preko izmeta, tako što je lovci na čizmama unesu u torove. To ipak nije razlog da o njima ne saznamo nešto više, makar da se ne uplašimo ako ih sretnemo, čak i u urbanim sredinama, što se obično dešava kad su poplave, baš kao ovih dana.Divlja svinja je vrsta divlje životinje koja se može naći u Srbiji, kao i u drugim delovima Evrope, Azije i Severne Afrike. Obično su krupne, a žive u šumskim i brdskim područjima. U Srbiji, divlje svinje se nalaze u različitim regionima, uključujući nacionalne parkove kao što su Fruška gora, Tara, Đerdap, kao i u drugim delovima zemlje koji imaju pogodne stanišne uslove za njih.
Ove divlje životinje izuzetno brzo trče i dobri su plivači. Uglavnom se zadržavaju po obodima šuma, gde postoje vodotoci. Vole da se kaljuže i na taj način se osvežavaju i rešavaju kožnih parazita. Za odmor koriste brlog, ali pre nego što legnu u njega, prvo neko vreme sede. Način pridizanja je takav da prvo sednu osmatrajući okolinu, pa tek onda ustaju.
Za starije je karakteristično da žive usamljeničkim životom i čoporu se priključuju samo u vreme parenja. Mladi veprovi se često nalaze u blizini čopora, ali nikada kao njegov deo. Kada se posmatra kretanje krda, uoči se da se na čelu kreće najstarija krmača.
Po načinu ishrane spadaju u svaštojede, što znači da će pored hrane biljnog porekla pojesti životinje koje uspeju da uhvate, pa će čak jesti i strvine.
Ženke postaju polno zrele sa 10 meseci, a mužjaci koji mesec kasnije. Međutim, ne pare se pre navršenih 18 meseci, osim ako nije došlo do poremećaja prirodne ravnoteže. Period teranja divlje svinje se odvija od polovine novembra do početka februara. U tom periodu može da dođe do borbi među mužjacima, jer glavna ženka obeleži teritoriju na više mesta i to je znak da će sve ženke iz čopora biti u teranju za dve nedelje. Posle borbi sa drugim mužjacima, najjači vepar ostaje sa čoporom oko mesec dana i za to vreme upari sve ženke iz čopora. Posle tog perioda se vraća usamljeničkom životu.
Lov divljih svinja je popularan u Srbiji, a u lov na njih idu i domaći, ali i strani lovci, kojih je sve više. Da bi se išlo u lov, potrebno je poštovati regulative Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, ali se i raspitati kod lovačkih saveza. Lovci code računa o tome da ne naruše ekosistem preteranim lovom, jer je izuzetno važno očuvati populaciju divljih svinja. Takođe, lovci moraju da imaju lovačku dozvolu i da vode računa o lovnoj sezoni, starosti divljih svinja koje se smeju loviti, ograničenjima u količini i vrsti oružja koje se mogu koristiti, kao i načinima lova.
Meso divljih svinja izuzetno je cenjeno, a zbog jačine, kombinuje se sa domaćom svinjom.
Kobasice od divlje svinje
but, plećka ili vrat divlje svinje
but svinje iz domaćeg uzgoja
slanina domaće svinje
so
mleveni biber
domaća crvena paprika (ljuta)
domaća crvena paprika (slatka)
mleveni beli luk (sveži iz blendera ili u prahu)
šećer
Za ovaj recept potrebno je pridržavati se procenata, a ne količina.
Meljite meso tako da smesa sadrži 60 % mesa divljači i 40 % mesa domaće svinje. Meso grubo sameljite na veličinu otvora 6 ili 7 milimetara. U mešavinu dodajte slaninu iseckanu na kockice tako da sam ona čini 20 % ukupne mešavine mesa i špeka. U mešavinu dodajte 1,7 do 2 % kuhinjske soli, 0,4 % ljute domaće paprike u prahu, 0,3 % slatke domaće paprike u prahu, 0,2 % bibera u prahu, 0,3 % mlevenog belog luka i 0,3 % šećera. Drugim rečima, dodajte začine po osećaju.
Mešavinu mešajte dok ne postignete potpuno jednoličnu masu. Postupak ponovite dvaput. Stavite je u domaće svinjsko crevo srednjeg promera – idealno od 38 mm. Kobasice prodimite s dva dima i ostavite da se suše na suvo, ali ne previše vetrovito mesto, kako ih ne biste presušili. Kobasice su idealne kad se malo osete mekane pod prstima.
I. Š.
