KULINARSKI UZLET MUZIČKE UREDNICE RTV – A

Druga nagrada na ovogodišnjem Festivalu kuglofa koji se u Sremskim Karlovcima održava dve decenije otišla je u ruke takmičarke koja je prvi put učestvovala na toj popularnoj manifestaciji. Dešavalo se i ranije, ali ne previše često, da debitantkinje osvoje nagradu, pa čak i pobedničku titulu, ali ne i da među izlagačima bude ličnost iz sveta muzike i televizijskog novinarstva. Mirjana Rastović, muzički urednik u Radio televiziji Vojvodine, na iznenađenje onih koji je poznaju, a kojima je promakao podatak da joj od ruke dobro ide i spravljanje kuglofa i mnogih drugih poslastica, okušala je sreću na takmičenju i uspela . Kuglof „Katalin“, koji je nazvala po njoj važnoj ličnosti iz porodice, zapao je za oko žiriju.

Otkud uspešna novinarka i muzička urednica na takvoj vrsti manifestacije s one strane prodajnih štandova, pitanje je koje se samo po sebi nameće?

Uživanje u stvaranju

– Novosadski noćni bazar je bila prva manifestacija na kojoj sam učestvovala u ovoj ulozi i to na nagovor koleginica i prijateljica za koje sam pravila iz hobija kolače – kaže Mirjana. – One su rekle da moram to da predstavim široj javnosti. Dugo sam se nećkala zato što je pomalo neprijatno biti u dvostrukoj ulozi. Mi se možda iz sujete borimo s pitanjem ko smo, a zapravo smo mi to sve što jesmo i kada sam prevazišla tu barijeru, odlučila sam da nastupim. I u tome uživam. Zašto? Zato što je bitan proces. Šta god da radimo, u pitanju su univerzalni principi. Da li kreirali emisiju, pisali tekst ili pravili kolače, krećemo od osnovnih sastojaka. Cilj koji želimo da ostvarimo je ideal koji smo postavili i onda uživamo u procesu. Krajnji rezultat je neka vrsta katarze, a to je proizvod. Mogu da kažem da sam kuvajući i stvarajući u kuhinji, puno lepih stvari smislila kada je moja osnovna profesija u pitanju, zato što se tada deo mozga odmara i u pozadini procesuira, donosi rešenja, a onda kada se opustite dođete i do zaključka.     Kaže da afinitet prema kuhinji nosi od malih nogu. Smatra da je detinjstvo slika čovečanstva i svakog od nas pojedinačno i da ono što ispoljavamo u detinjstvu treba dobro zapamtiti i ispratiti kako kod sebe, tako i kod dece, ko se ostvari kao roditelj.

– Od ranog detinjstva volim da kuvam i da se motam po kuhinji – priča Mirjana. – Pratila sam šta baka radi, učila gledajući i imala sam sreću da su se recepti sačuvali u okviru porodice. To znači da je tu tradiciju i mama nastavila u visokom procentu. To kažem zato što su, na primer, naše omiljene bunar kifle simbol umalo prekinute niti nespretnim podrazumevanjem da je recept živ. U delu porodice on nije živeo u praksi i odlaskom starih domaćica umalo je izgubljen. Sebi sam posle pedesete godine dala zadatak da ispravim nepravdu u kojoj smo svi učestvovali. Sve češće moje drugarice govore da pamte miris bakine kuhinje i nekih jela, a da im je taj ideal postao nedostižan zato što nikada nisu same pokušale da ih naprave. Zašto hoću da ispravim tu nepravdu? Zato što je kontinuitet, kao i u svemu što radimo, vrlo bitan, jer nešto što zaboravimo, nikada nećemo moći da vratimo, a to je nasleđe koje treba da predamo dalje. To je nešto što nas određuje. Vojvodina je specifična i po tome što ima puno zajedničkih recepata koji se različito zovu. Svaka nacionalnost odredila je u nekom detalju dragocenu razliku.

Deo porodičnog sećanja

Kuglof, za koji se pogrešno smatra da je poslastica nemačkog porekla, a istraživanja su pokazala da mnogi narodi mogu da ga svojataju u tom smislu, bio je na trpezi u Mirjaninoj kući kada je bila mala. Bio je to mramorni kuglof sa čokoladom i rumom, koji smatraju bazičnim kuglofom.

– Baka je bila specijalista za tu vrstu i uopšte za kisela testa, što sam nasledila od nje – priča Mirjana.

– Nije se petljala oko torti, ali je fantastično kuvala. To je deo porodičnog sećanja. Mi se prema tim ukusima određujemo u detinjstvu i želimo da ih ponovimo. Vrlo rano sam počela da eksperimentišem sa kuglofom. Imala sam neobičnu naviku da posle škole pozovem drugarice i držim im kurs kuvanja. Za to je „kriv“ mali kuvar koji sam dobila za deveti rođendan. To se uklapa u priču o univerzalnim principima. Za sve je potreban recept i ti u detinjstvu, kada učiš i takve stvari, naučiš da pratiš sadržaj i sve drugo što je potrebno. A onda procenjuješ zašto ti je nešto uspelo, a nešto ne, i gde si pogrešio. U pitanju je neka vrsta samovrednovanja i samoprocenjivanja. Kada sam postala prvo supruga, a onda i majka, to mi je bila i neka neminovnost i mogu da kažem da su mi kuglofi jedini kolači kojih su moja deca hronično željna. Taj kolač im nije dosadio nikada i za njega su uvek raspoloženi. Svako ima svoju omiljenu vrstu i stalno se igramo ukusima.

U eksperimentisanju sa kuglofima krenula je od mramornog. Za takmičenje na festivalu u Karlovcima pripremila je štolen – božićni nemački kolač sa dodatkom marcipana koji sama pravi, suve kajsije, suve višnje, kandirane pomorandže i suvog grožđa, putera i malo korice limuna. Mak, višnja i čokolada su sastojci u sledećem koglofu koji je ponudila ljubiteljima i ispostavilo se da je favorit. Posebno se izdvojio kuglof s limunom i crnom čokoladom, i prelivom od limun sirupa, i šećernom glazurom. U paleti slatkih našao se i jedan slan kuglof – sa droždinom. U suštini, kako kaže, u modlu kuglofa može svašta da stane.

Dve strasti koje se podstiču

Mirjana je završila Muzičku akademiju u Novom Sadu. Još kao apsolvent se zaposlila na RTV-u, ali spletom okolnosti je izašala iz novinarstva i provela u prosveti dvadesetak godina.

-Bez obzira na to uvek sam paralelno radila i novinarski posao, da li za pisane medije kao što je Građanski list ili kao muzički saradnik u TV-u i autor nekih emisija. Pre osam godina odlučila sam da se vratim na televiziju. Mislim da je to moja, pored pravljenja kolača, najveća ljubav i strast. Za to su vremenom stigla i priznanja. Najponosnija sam na nešto što ima veze sa kolačima, a to je negovanje tradicije, manuelnog rada i motorike. Spojila sam izradu tapiserija „Ateljea 61“ u godini kada je on slavio 60 godina od osnivanja sa antologijom za klavir Nade Kolundžije. Ideja za to sazrela je u meni kuvajući. Uz pomoć kolega snimatelja Željka Tota i reditelja Andreja Milinovića, napravila sam kratku formu. Odabrali smo numere iz antologije 20. i 21. veka. To je muzika koja uglavnom ne komunicira sa širom publikom i koja prema njoj najčešće ima otpor. Urednički zadatak jeste da se nađe modus, a meni je tu bilo dragoceno i prosvetarsko iskustvo. Trebalo je približiti široj publici i na neki način provući nešto što nije prijemčivo, a da kroz vizuelni kontekst drži pažnju i dopadne se. Za to smo dobili 2021. godine priznanje Prix Circom od Međunarodne asocijacije javnih medijskih servisa. Za mene je kompliment da su u tome prepoznali briljantnu ideju spajanja. Napravili smo 14 kratkih spotova koji se i danas emituju na našoj televiziji. Mislim da smo time uradili pravu stvar na obostrano zadovoljstvo – ne skrivajući ponos kaže Mirjana Rastović.

Priznanja i televizijska, i kulinarska

Prvi kulinarski izlet Mirjane Rastović je bio na „Pasuljijadi“ na Salašu 137 gde je učestvovala s porodicom. Dva puta je stala na pobedničko postolje, jednom odnela drugu, a jednom treću nagradu.- Vremenom nam je kuvanje na manifestacijama postala svojevrsna strast, a i Boga mi, očekujemo nagrade. Ispostavilo se da smo uspešni u tome. Različiti žiriji su to potvrdili, što je meni zaista kompliment. U razmaku od nekoliko godina smenjivala su se priznanja televizijska i kulinarska i to je za mene bila poruka da treba da nastavim da idem na ta dva paralelna koloseka – kaže naša sagovornica.

Piše: Zorica Milosavljević