Kuglof, jedna od najstarijih poslastica govori o multinacionalnoj tradiciji vojvođanske ravnice. Ukoliko ste ljubitelji kuglofa, a zasitili ste se te poslastice napravljene po tradicionalnoj recepturi, vreme je da probate Katičin kuglof sa bermetom, napravljen u srcu Sremskih Karlovca.
Dok se šetate karlovačkim trgom, posvećenom našem najvećem romantičarskom pesniku Branku Radičeviću, među dućanima vina i istorijskim građevinama, nemoguće je da vas ne omami miris pečenog kolača od cimeta i bermeta. A ukoliko odlučite da uđete u trag tom neobičnom spoju, put će vas navesti do ušuškanog i nadaleko poznatog Muzeja kuglofa i kolača. Izlog ukrašen starinskim posuđem, a iza vrata širok osmeh domaćice u dirndlu, tradicionalnoj nemačkoj haljini.
„Zašto su kuglofi baš ovde specifični, ja mislim zato što kada uđu osete taj miris, osete da se to ovde pravi. Onda druga stvar je to što to ljude vraća u detinjstvo. Kad uđu ovde, kao „Jao, pa kao kod bake ili prabake ili kao kod mame“, kaže Katica Biber Šnur, Muzej kuglofa i kolača, Sremski Karlovci
Nemačko poreklo i fasciniranost modlom za pravljenje, motivisali su Katicu da 2002. godine napravi prvi kuglof i učestvuje na karlovačkom Festivalu kuglofa. Nakon deset godina pretvorila je prostor od 30-ak kvadrata prvo u prodavnicu i radionicu, a ubrzo i u muzej.
„Svi ti predmeti su iz naše porodice, ali i Karlovčani koji ne znaju gde će sa tim nekim svojim starim stvarima, ne žele ih više u kući, a žao im je da to bace onda oni to nama ovde donesu. Mi smo onda imali tematske izložbe, pa smo pravili izložbu kecelja, pa onda onih kuvarica koje su se nekada držale iznad šporeta, pa šoljice za kafu i tako svašta nešto“, kaže Katica.
Dnevno napravi ručno i do 100 kuglofa, tvrdeći da se mikserom gubi duša kolača. Za nas je napravila takozvani Karlovački kuglof, koji je kao inovativna i jedinstvena poslastica pre nekoliko godina osvojio prvo mesto na festivalu.
„U svim tim koje smo mi posudili nema i ni u jedan kuglof ne ide bermet, pošto oni nemaju bermet mi imamo. Sad ćemo da stavimo cimet, dve kašike, i mlevene lešnike 100g i ovo je pomešan kakao i čokolada u prahu. Ne treba da se žuri, peče se na nekih 160 stepeni, 170 dakle ne treba stavljati na 200 i očekivati da se kuglof ispeče, ne nego on voli polako da se peče“, kaže Katica.
I onda bermet, poznato karlovačko crno vino. Uz njega, brašno i idealnu modlu, kuglof je spreman za pečenje. Dok smo čekali i uživali u sve opojnijem mirisu, saznajemo da Katica organizuje i radionice za decu i kurseve za odrasle. Kroz njih prenosi kulinarske tajne drugima, sa nadom da tradicija i kulturno nasleđe Vojvodine neće izgubiti trag u eri modernizacije.
Izvor: RTV
Foto: kuglof.blog.rs
