Kukuruzni plamenac predstavlja ekonomski značajnu štetočinu u usevu kukuruza. Najviše štete čini u usevima semenskog kukuruza i kukuruza šećerca, ali podjednako pravi štetu i u povrću i voću. Plamenac napada i sirak, hmelj, suncokret, paradajz, a od ukrasnih biljaka šimšir, ali ipak najveće štete nanosi kukuruzu i paprici.
U povoljnim uslovima kukuruzni plamenac ima od jedne do tri generacije godišnje. Leptir ne oštećuje biljku, već njegova larva, odnosno gusenica. Larve se izležu na donjoj površini listova kukuruza. Odatle, mile do stabljike kukuruza i uvlače se u biljku praveći rupe. Ukoliko se polaganje jaja i cvetanje kukuruza vremenski poklope, larva kukuruznog plamenca može da zarazi i klip i direktno ga ošteti. Tragovi hranjenja na klipu obezbeđuju izvrsne tačke ulaska za patogene, kao što je Fusarium.
Pojavljivanje leptira kukuruznog plamenca možemo ispratiti postavljanjem feromonskih klopki i pregledom biljaka, gde možemo utvrditi prisustvo kukuruznog plamenca i da li je položio jaja na naličje lista. Leptiri su žućkaste do svetlo-smeđe boje, sa dve krivudave linije preko prednjih krila. Gusenice su žućkaste do ružičaste boje boje sa sitnim i tamnim pegama i prugama po telu.
Kukuruzni plamenac se može tretirati insekticidima. Ključno je primeniti insekticide u odgovarajuće vreme. Tretiranje je idealno u trenutku postignutog maksimalnog leta odraslih leptira ili u vreme izleganja larvi. Onog trenutka kada se larva uvuče u stablo biljke kukuruza, više nije moguće tretirati je. Bitno je dobro proceniti da li i kada treba izvršiti suzbijanje kukuruznog plamenca. Postoje pragovi štetnosti koji za kukuruz šećerac i semenski kukuruz iznose 5% položenih jajnih legala ili oštećenih biljaka, a za merkantilni kukuruz je 10% položenih jajnih legala. Početak piljenja larvi je faza kada se preporučuje primena insekticida protiv kukuruznog plamenca:
Tekst i foto: Selena Vujanac PSSS Kosovska Mitrovica, savetodavac zaštite bilja.
Foto: AdobeStock
